Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 19517 objavljenih
Таково - Машинисти фирме „Томовић Путеви“ непрестано дежурају на аутопуту и на друмовима Западне Србије и ту ће ноћас дочекати највећи православни празник, трудећи се да сви возачи који пролазе овим делом Шумадије имају добар преглед и срећан пут. - Већ пет дана чистимо без прекида и трудимо се да путеви у овом крају буду што проходнији и очишћени, иако снег не престаје да пада. Свим верницима желим срећно Бадње вече, мир божји, Христос се роди – поручио је преко агенције РИНА Бранислав Томовић, данас на свом радном месту код историјског Такова. Иначе у овом делу Србије просечна висина снезног покривача је око 20 центиметара. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Ивањица - У сметовима планине Голија синоћ се одигравала права драма. На тридесет километара од Ивањице у селу Ковиље, остао је завејан млади брачни пар из Русије, а само захваљујући припадницима Горске службе спасавања Србије, полицији И члановима општинске службе за деловање у ванредним ситуацијама, безбедно су евакуисани. “Све се догодило око 1 сат иза поноћи. Страни држављани који су остали заглављени у снежним сметовима затражили су помоћ од руског конзулата који је алармирао полицију. Ступили смо у контакт са завејаним паром, брзо одредили координате И кренули према засеоку Горњи Балићи. Требало нам је сат И по времена да стигнемо до њих, због снега и суженог пута. У року од пола сата успели смо да их извучемо И већ око 6 ујутро их безбедно пребацимо до Ивањице”, рекао је за агенцију РИНА Дарко Ћурчић из ГСС Србије. Млади брачни пар кренуо је из Београда за Будву преко Голије , али су због алтернативног пута наишли на велику количину сметова . Они су на десетодневном одмору И пропутовању кроз Србију И Црну Гору. Температура је у ноћи спашавања руских држављана била преко десет степени испод нуле, а снег на превојима И до метар висине, саопштили су из ГСС Србије. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак - Представници града Чачка јутрос су у Парменцу, раном зором кренули у сечу бадњака, светог дрвета, које је током јучерашњег дана, одабрао домаћин Милољуб Петровић , председник МЗ Парменац.“ Захвалан сам граду Чачку и представницима који су се у великом броју одазвали овог јутра како би обавили српски обичај сече бадњака.“ Свим нашим суграђанима желим да у миру, здрављу и благостању проведу најрадоснији хришћански празник Божић и да нам успех и у овој години буде мерљив кроз оно што смо заједничким снагама постигли. Kао председник МЗ Парменац веома сам задовољан слогом ових људи који су доказали да заједно можемо све постићи, па ћемо, верујем у овој календарској години решити водоснабдевање жест месних заједница. Успех и благостање желим свим нашим суграђанима и мислим да смо ми, као месна заједница позитиван пример шта све можемо када смо сложни, “ каже за РИНУ Милољуб Петровић. Божија помоћ , милосрђе, човекољубље нека нам уз крст православни буде звезда водиља, поручује Мирослав Петров, архијерејски намесник.“ Окупили смо се у храстовој шуми како би спремили бадњак и честитам свима дан који нас уводи у радост Божића, проведите га у духовном и телесном здрављу и водите се непрестано снагом праштања и мирења”,додаје Петров за агенцију РИНА. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак - Петар Савић из Парменца традиционално већ једну деценију у шуму по бадњак одлази са синовима Јаковом и Илијом. Овог Бадњег јутра, деветогодишњи Илија први је замануо секиром како би ово свето дрво на време донео до свог дома.“ Бадњак сам одабрао дан раније са татом, а јутрос сам га са њим и посекао. Вечерас ћемо га унети у кућу и обавити паљење бадњака и вечеру. Радујем се јер чувамо традицију па ћу и ове године у слами, поред кукуруза, пасуља, пшенице, тражити бонбоне и парице, и то док пијучемо”, каже деветогодишњи Илија Савић за Регионалну информативну агенцију РИНА.Петар већ једну деценију са синовима одлази у шуму и верује да ће ову традицију наставити и његови унуци, једног дана.“ Ми се стварно радујемо Бадњем дану и Божићу, Нова година није у нашем дому актуелна, већ је као сваки други дан, али зато најрадоснији хришћански празник обележавамо како доликује. Данас је обавезна посна храна и обичаји који су у нашем дому чувани, онако како је мој покојни отац радио, тако и ја радим, а тако ће наставити и моји синови”, каже Петар. Савић није једини који је овог јутра поранио по бадњак који ће, према српској традицији и хришћанској симболици чувати дом. Стефан Ристановић из Парменца јутрос је по бадњак раном зором са пријатељима отишао по ово свето дрво које је, дан пре, одабрао.“ Сваке године долазим и то је за мене традиција,бадњак однесем и прислоним уз моју кућу, па ће, најстарија глава породице, мој отац га вечерас унети у кућу и након обичаја, сви ћемо заједно вечерати и дочекати Бадње вече", каже Стефан Ристановић за агенцију РИНА. Поред бадњака, верује се да срећу у домове доноси и положајник, па је Стефану годинама то брат од ујака.“ Брат од ујака је најмладји од деце и он нам доноси срећу у дом, као и ја у њихов, годинама смо један другоме положајници.Останемо на ручку, а полизајници се најчешће ддарују пешкирима, кошуљама, чоколадом и најбољим комадом пршуте “, додаје Стефан и хитрим кораком са бадњаком жури дому у којем ће са својом породицом дочекати Бадње вече. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Kада је пре четири године, покојни Тихомир Рацковић из чачанског села Љубић из своје шуме донео бадњак, побио га је у земљу ,наслонио на винову лозу, испод вековних борова, нико није веровао да ће се божично дрво примити. Тихомир је бадњак донео из шуме и положио га у земљу, био је окићен новогодишњим свећицама све до Српске Нове године, када је његов рођендан, каже Јелена Рацковић Вучићевић за агенцију РИНА. Мој покојни сестрић носио је име једног од предака Тихомира. Седморица из ове куће живот су дали на Солунском фронту, сви су сахрањени на Мацанском гробљу и имају своја спомен обележја, осим једног, Тихомира за кога се претпоставља да је завршио у Плавој гробници.Мој сестрић је носио име по њему. Наши преци су пре више од три стотине година посадили борове у овом дворишту и они овде стоички стоје као подсећање на историју и њихову храброст, јер сви су животе дали за своју отаџбину, каже Јелена Рацковић Вучићевић. Испод борова, пркосио је јануарској зими и мразу бадњак, који је пре четири године пободен Тихомировом руком и верујем да није случајност што се примио, јер корени су јаки и подсећају на Тихомира и све наше претке који су понос нама који смо остали да сведочимо о њиховим заслугама не само за нашу породицу, већ и отадзбину. Тихомир је био одувек ведрог духа, препознатљив у Љубићу као шаљивдзија и риболовац и нема ко га није знао као таквог. Овде у дворишту дома покојног Тихомира чак и кестенови подсећају на претке који су их из Херцеговине донели пре више векова. Оно што ме радује јесте чињеница да Тихомир има унука Богдана који наставља лозу и верујем да је ово чудо показатељ да живот побеђује прича Јелена. Регионална информативно новинска агенција
Лучани – На место председника Општинског одбора Српске напредне Странке у Лучанима, где су до сада били повереници, постављен је Ненад Миловановић (50), мештанин и тренер овдашњег фудбалског прволигаша Младости, речено је Регионалној информативној новинској агенцији РИНА. То је одлука председника ИО странке, Дарка Глишића, после недавне победе на локалним изборима у Драгачеву, где је напредњачка листа освојила чак 68,37 одсто гласова. Миловановић је данас фудбалски тренер са најдужим стажом у Супер лиги Србије, а варошица од 3.500 становника има тим с којим може да се поноси и супротстави сваком ривалу у држави, рачунајући и највеће. И Ненад је некад носио дрес Младости а један од најзаслужнијих за развој фудбала у овом делу Србије јесте његов отац, пуковник Радош Миловановић, директор Фабрике наменске производње „Милан Благојевић” у Лучанима, у своје време такође фудбалер Младости. Миловановићи су, иначе, домороци, из села Лучана. Друштвени живот ове општине током прошле године обележен је изузетним успоном неколико фабрика, а само три - МБ „Наменска” и „Максима” из Лучана и ИКГ из Гуче, забележиле су, заједнички, извоз од око 100 милиона евра. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Гуча – У складишту предузећа „Агромобил” у Гучи ових дана товари се у камионе кромпир за купце у Албанији, Македонији и Бугарској, по цени од 35 до 40 центи по килограму, зависно од сорте и паковања. „Прошла је била једна од најбољих година за српске произвођаче у три протекле деценије. Јер, тамо у кишовитим поднебљима, у Немачкој, Француској, Бенелуксу, Шкотској, Ирској, Пољској и посебно Холандији 2018. владала је суша, док су кише у Србији омогућиле изванредан род. Холандија је водећа земља у свету за ову област, али је забележила подбачај производње за 25 до 30 одсто, и код њих се сада јеловни кромпир товари по цени од 30 центи” - каже за агенциију РИНА Ратко Вукићевић, власник „Агромобила” из Гуче, највеће српске кооперације за кромпир и председник УО Асоцијације „Плодови Србије”. Због чега је, упркос рекордном роду у Србији, и цена кромпира на нашим пијацама изузетно висока? „Наша кућа продаје кромпир домаћим трговцима за 40 до 45 динара, а знам да је у малопродаји углавном између 50 и 60. То је отуда што су на европском тржишту границе отворене и цене се преливају на све стране. Памтим једну годину кад је кромпир у Србији коштао 60 фенинга, али тада су границе биле затворене”. Вукићевић процењује да је прошлогодишњи род у Србији, на укупно 40.000 хектара, био 30 тона просечно, и мисли да се таква година, кад нам је преостало и кромпира за извоз, тешко може поновити. Какве су процене људи који воде велике послове у овој производњи? „Ратари у Европи ускоро ће кренути у нову сетву на знатно већим површинама, привучени добром зарадом, и због тога ће доћи до велико увећања производње. Део те робе прелиће се код нас и угрозити домаће ратаре. Или чак уништити домаћу производњу. Ми не тражимо забрану увоза већ само да нас наша држава заштити од дампиншких цена. Не треба се успавати са оваквим годинама, треба чекати следећу сезону отворених очију”. „Агромобил”, уз Ратка, воде и двојица његових синова, Милош и Коста, и уређен је по угледу на најбоље светске задруге, оне из Холандије. Обухвата 60 великих произвођача из Лучана, Ивањице, Пожеге, голијског дела Краљева, Рашке, Сјенице и Тутина, са укупним прошлогодишњим родом од 2.500 тона. Ово предузеће даје семе и заштиту кромпирашима, помаже им кад славе или се веселе. „Нико од наших коопераната не сакупља род у џакове нити мора да га складишти, ни продаје. Све што роди на њиховим њивама одмах товаримо у дрвене сандуке и превозимо у наше складиште у Гучи, и преузимамо даљу бригу”. Ова задруга ради, на сортирању, са најсавременим машинама из Холандије, и најзаступљенији производ је пвц џак од 10 килограма кромпира. На крају те линије постоји десет дозера који пакују кртоле у исто толико врећа, компјутер сам одлучује у који ће кромпир отићи као последњи у неку врећу, али је програмиран тако да свака буде тешка бар 10.020 грама, да би задруга сачувала част ако неко буде мерио. Новијих година српски кромпираши све чешће се одлучују да ово поврће гаје у пластеницима, због изузетно повољне цене. Сетва је крајем децембра, вађење у априлу. „Агромобил” увози из Холандије, поред осталог, и семе за ту врсту производње. „За узгој под пластеницима имамо клеопатру као црвени и коломбу као бели кромпир, највећи су купци из околине Трстеника и Београда. Приноси су 10 до 15 тона, производња је знатно скупља него на отвореном, а они ваде плодове кад им је цена добра, 200, 150 или 100 динара. Додуше, ако су савесни, користе заштитне препарате нове генерације, чија је каренца седам дана” - рекао нам је Ратко Вукићевић. Регионална информативно – новинска агенција – РИНА
Златибор - Током 2018. године Стопића пећину је посетило 80.700 гостију, што је апсолутни рекорд од њеног отварања за посетиоце. У односу на претходну годину забележен је раст од 31,8 одсто посетилаца. Стопића пећина је речна пећина, јер кроз њу протиче Трнавски поток. Пећина има импресивни улазни отвор 35 метара широк и 18 метара висок који га чини највећим по површини на Балкану. Пећину чини пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Туристичка организација „Златибор“ је управљач над спомеником природе прве категорије „Стопића пећине“ и сваке године улаже знатна средства у инфраструктуру у самој пећини и на заштићеном подручју, као и на промоцији овог изузетног туристичког локалитета, који постаје све популарнији међу посетиоцима Златибора. Стопића пећина може се посетити сваког дана, а тренутно радно време је од 9:30 до 16:30 часова. Регионална информативно новинска агенција
Чачак - На Факултету техничких наука за студенте електротехничког и рачунарског инжењерства и мехатронике одржана је презентација програма под називом "Права шанса - завири у свет савремених инжењерских вештина и постани део успешног интернационалног тима - похађај стручну праксу у Panasonic-u", наводи се на сајту факултета. Представници Panasonic Lighting Devices Serbia d.o.o. чији тим су су чинили дипломац Факултета техничких наука Горан Савић, Зорица Сурла, Милош Стевановић и Бојан Антонијевић, информисали су студенте о делатности предузећа као и о могућностима за обављање стручне праксе и запослење будућих дипломираних инжењера електротехниког и рачунарског инжењерстав и мехатронике у Компанији Panasonic Lighting Devices Serbia d.o.o. Panasonic Lighting Devices Serbia d.o.o. је водеће светско предузеће у производњи и развоју електронских уређаја опште намене као и електронских уређаја за индрустрију расвете и ЛЕД апликација. Студенти ФТН изразили су велико интересовање за будућу сарадњу и аплицирање најпре за стручну праксу коју би већ у наредном периоду обављали за потребе те компаније. Иначе, између Факултета техничких наука у Чачку и Компаније Panasonic Lighting Devices Serbia d.o.o. недавно је потписан уговор о пословно техничкој сарадњи чије седиште за Србију се налази у Свилајнцу. Регионална информативно новинска агенција
Љиг - Поводом Новогодишњих и Божићних празника, председник љишке општине Драган Лазаревић и руководство општине јуче су посетили Ранилуг, седиште истоимене Унмикове општине, издвојене из општине Косовска Каменица. Овом приликом даривали су 300 пакетића деци из овог села, који су купљени уз помоћ љишких привредника. Такође је успостављена сарадња између двеју општина и одржан први радни састанак."Велика ми је част и задовољство што сам имао могућност да са својим сарадницима усрећим децу из Ранилуга али и успоставим сарадњу са колегама из ове општине. На наш позив надамо се њиховој посети у јулу на манифестацији "Косидба на Рајцу" када ћемо им узвратити гостопримство" каже Драган Лазаревић за агенцију РИНА. "Од свег срца се захваљујем челним људима из љишке општине који су иницирали посету нашем месту и даривање наших малишана. Сарадњу ћемо наставити и убудуће", рекао је Владица Аритоновић, председник општине Ранилуг.Домаћини су организовали и одлазак у оближњи манастир Драганац у Гњилану где је старешина ове српске светиње игуман Иларион (некадашњи глумац и музичар Растко Лупуловић) говорио о историји и животу у овом манастиру који је једини "жив" манастир у косовском поморављу. Регионална информативно новинска агенција
Горњи Милановац - Снег који непрекидно пада готово је завејао сувоборске стазе, а путари тешком механизацијом покушавају да учине проходним Брајиће и Теочин. У Ивањичкој општини снег пада од ноћас, а налети ветра праве огромне сметове. "Овде, у долини Студенице, снег је око 40 центиметара, док је на превојима Радочела и села Мланча близу пола метра - рекао је за агенцију РИНА Микан Васиљевић мештанин Мланче (468 мнв), на обронцима Голије, једне од најлепших српских планина. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак - Како спречити и излечити најтеже болести, питање је које свакодневно постављамо. Поред медицинских, често се користе и бројна алтернативна средства, а сок од пшеничне траве већ годинама уназад показао се као најбољи лек за бројне болести. У његову корисност и добробити на сопственом примеру уверио се и Небојша Хаџимуртезић из Чачка, који је због супруге оболеле од мултиплесклерозе, ово зелено злато, како га још зову, почео и да производи. “Покушавали смо да мојој жени помогнемо на све начине. Пробали смо разна средства, па чак и јаја од јапанских препелица међутим њено стање се није побољшавало. Онда сам открио сок од пшеничне траве који се већ после месец дана показао као одличан, па смо зет Иван и ја решили да кренемо у његову производњу. То је било пре пет година. Од тог дана сви га у кући користимо од најстаријих до најмлађих чланова и од тад нико од нас више не зна ни шта су вириси, кијавица или грип”, прича Небојша. Сок од пшеничне траве у пракси се показао као одличан начин за подизање имунитета, али и феноменална превентива бројних болести, а позитивно утиче и на смањење тумор маркера. Приликом производње бира се само органска пшеница, а у Чачак она стиже искључиво са планине Златар. У дану кад је нутритивна вредност ове житарице највећа, приступа се хладном цеђењу и добијању ове делотворне намирнице . Иван Радовић, произвођач сока од пшеничне траве, за агенцију РИНА истиче у чему је у поента. “У питању је састав пшеничне траве који је толико добар да нема особе којој не може да помогне, независно да ли је болесна или здрава у неком сегменту живота ће унапредити здравље. Витамини, минерали, аминокиселине.. све се то налази у соку пшеничне траве, али оно основно јесте 70 посто хлорофила који у том нивоу може да препороди свако тело”, наглашава Радовић. Након цеђења сок се у залеђеном стању дистрибуира до корисника, произвођачи кажу да га је најбоље користити ујутру, што се каже, на празан желудац. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Ужице - Град Ужице је у партнерству са Градом Тузлом добио око 600.000 евра од Делегације Европске Уније у Републици Србији за спровођење пројекта „Нови живот неолитског наслеђа у препознатим подручјима од посебног значаја – NEOLIFE“, саопштено је на сајту града. Овај пројекат ће се финансирати из Програма прекограничне сарадње Србија – БиХ и планирано је да траје 18 месеци. ”Успели смо да обезбедимо заиста велики износ средстава за развој локације Стапарска бања. Европска Унија је препознала овај пројекат и подржала изградњу реплике неолитског насеља ”Стапарска градина” на локалитету Стапарска бања. Реализацијом овог пројекта отвара се потпуно нова димензија целог тог потеза јер добијамо садржај од националног значаја” , истакао је заменик градоначелника Ужица Немања Нешић. Овим пројектом поред изградње реплике неолитског насеља која укључује сојенице, земунице, неолитске пећи, неолитску кухињу и радионичарски простор набавиће се и опрема за сталну музејску поставку и успоставиће се одржив систем функционисања насеља. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак, Ивањица, Пријeпоље, Ужице, Нова Варош, Чајетина - Снег променљивог интезитета који од ноћас пада у већини крајева Србије није направио веће проблеме ни у западном делу земље. Снег на територији града Чачка пада од раних јутарњих сати, али није дошло до застоја на путевима. Сва јавна предузећа су у пуној приправности, а собзиром да је температура у минусу наставило се са посипањем сољу по главним градским саобраћајницама, мостовима и прилазима граду. Према речима директора ЈП “Градац” Драгана Вукајловића снег није јаког интензитета и за сада нема бојазни од могућег застоја у саобраћају. “Путни правци на територији града Чачка су чисти, све главне саобраћајнице функционишу без проблема, а соли и ризле има у довољним количинама. Спремни смо да интервенишемо на читавој територији града уколико се буде указала потреба”, казао је он за агенцију РИНА. „Сви путни правци на територији општине Ивањица су проходни, осим преко Одвраћенице. Снег се задржао у вишим пределима највише до пет центиметра, док се у нижим није задржавао”, рекао је агенцији РИНА руководилац сектора за одржавање путева у “Путевима Ивањица” Витомир Арсовић. Путни правци на територији Ужица и општине Чајетина су такође проходни за саобраћај. “Као и до сада највише снега било је на планинским превојима Борова Глава, Дебело Брдо, Кадињача, али су и ту наше екипе интервенисале и нема застоја”, казао је директор “Путева Ужице” Леко Корићанац. Он је додао да предузеће располаже довољним залихама соли и ризле, као и опремом и да су у двадесетчетворочасовном дежурству. Корићанац је апеловао на возаче да на пут не крећу без зимске опреме. Према његовим речима највише снега има на Златару, Златибору и Јабуци, јер је на овим планинама снег пада већ други дан. “Путари су све време на терену, чисти се, иако снег непрестано пада. Ветар који дува све време нам помало отежава рад, коловоз је влажан па се понегде стварају наноси, али за сада нема значајнијих проблема”, закључио је директор Путева Ужице Леко Корићанац. У вишим деловима Златара и Муртенице снег који непрекидно пада више од 15 часова досегао је дебиљину од скоро пола метра, док га у градском језгру Нове Вароши има од 15 до 20 центиметара. Из дежурних пунктова Зимске службе ужичких „Путева“, у Пријепољу и Новој Вароши, који брину о проходности и безбедности саобраћаја на готово 300 километара државног пута првог и другог реда у овом крају, кажу да су све расположиве екипе на терену те да се саобраћајнице чисте. “Снег умереног интензитета и даље пада на подручију нововарошког краја, наше четири екипе налазе се на терену и чисте саобраћајнице. За сада су проходне обе коловозне траке на свим путевима”, казао је Горан Стиковић дежурни у Зимској служби путева на пункту Нова Варош. У вишим деловима Пријепоља, дебљина снежног покривача је око 30 центиметара, док га у самом граду има од пет до 10 центиметара. Возачи се упозоравају да на пут крећу искључиво са комплетном зимском опремом, јер су честа проклизавања возила посебно на успонима и превојима, док због ниске температуре долази до стварања поледице на коловозу. Регионална информативно новинска агенција РИНА
Чачак – Агрономски факултет у Чачку почео је припреме за 24. Међународно саветовање о биотехнологији, које ће се одржати 15. и 16. марта ове године, у амфитеатру и наставним просторима ове куће. Последњи рок за пријаву наслова рада је 20. јануар, комплетан рад мора да буде достављен до последњег дана у том месецу, док ће обавештење о прихватању студија да буде прослеђено до 10. фебруа Ово је један од највећих научних и дуговеких скупова у овом делу Србије, и по традицији окупља професоре и истраживаче из скоро свих балканских земаља. Прошлог марта, на 23. Саветовању, представљено је тачно стотину радова, које су потписала 503 професора, научника и истраживача. „Једна од најважнијих људских делатности je производња и прерада хране. У том правцу су усмерена и многа истраживања чији резултати треба да допринесу повећању приноса у биљној и анималној производњи, што већем степену прераде примарних пољопривредних производа, производњи здравствено безбедне хране и заштити животне средине” - саопштио је Агрономски факултет. За више од две деценије колико Саветовање постоји, Факултет је успео да успостави добру сарадњу научног и стручног особља са универзитета и института, пољопривредних школа и саветодавних служби и да омогући бржи трансфер знања, и утиче на осавремењивање производње и примену у производној пракси. „Вeлики број саопштених радова сваке године говори о високом степену интересовања за овај скуп. На Саветовању су учествовали представници већине домаћих институција из области пољопривреде и прехрамбене индустрије, уз велики број истраживача из иностранства” - наводи се у позиву АФ истраживачима. Саветовање о биотехнологији организује се под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Регионална информативно новинска агенција - РИНА
Чачак – У овом тренутку шумама Србије хода преко 80 хиљада наоружаних људи, наравно ради ловцима који добро утабаним стазама одлазе по свој плен. У ловиштима широм Србије најбројнији су млади ловци који се овим хобијем без страха од дивљачи баве од малих ногу. “Ловим од своје 15 године зато што су сви моји мушки укућани ловци и ја сам то уз њих заволео. Већ сам активан ловац, а улов је солидан. Највећи трофеј до сада ми је срндаћ кога сам одстрелио у Горњем Милановцу прошле године, каже Живота Миловановић, ловац из Трбушана. РИНА
Чачани су синоћ у нову годину ушли уз ватромет, и звуке "ЈУ групе". Концерт је био организован на препуном Градском тргу, а житељи града на Морави, и гости из иностранства уживали су уз хитове "Од злата јабука", "Дунавом шибају ветрови", "Морнар" и многе друге песме.
Primajte najnovije vesti direktno na email
