Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23887 objavljenih
Чачак – Лица старија од 65 година о трошку осигурања имају право на бесплатну протетику, али то право тешко остварују. На преглед за израду протезе, у стоматолошкој служби чачанског Дома здравља, чека се око две године. Када је Милева Срејовић (65) из села Липница, пре петнаестак дана отишла у чачански Дом здравља да закаже преглед за тоталну протезу, сачекало ју је изненађење. Речено јој је да на преглед дође тек у марту 2021. године. Због болести зуба, Милеви је последњи извађен 12. фебруара, али није очекивала да ће на протезу чекати најмање две године. ,,Ја сам отишла у Дом здравља да бих покушала да ми ударе протезу, као што причају да ми који имамо преко 65 година имамо право на то”, рекла је Милева додајући да је на преглед испред ординације за стоматолошку протетику са још тридесетак пацијената чекала скоро два сата, али да се чекање није исплатило. ,,Нико ме ништа није питао, само сам ушла са ћерком. Нису ми чак ни прегледали вилицу, само су ми папир написали”, казала је Милева. До 2016. године Дом здравља у Чачку имао је три протетичара, али је због прописа Министарства здравља на том месту сада запослен само један. Начелник Стоматолошке службе др Момир Јанковић рекао је да према кадровском плану у целој Србији, на 100 хиљада становника припада један специјалиста за протетику. ,,Један лекар који пружа услуге лицима преко 65 година за израду парцијалних и тоталних протеза може да испуни своју дату норму. Он месечно може да уради 48 протеза. Њему по нормативу припадају и два зубна техничара чија је норма 24 протезе месечно. У граду Чачку има преко 19.5 хиљада лица старијих од 65 година, тако да је практично не могуће више урадити”, рекао је др Јанковић. РИНА
Горњи Милановац – Председник удружења “Три плус” Владица Гавриловић и председник општине Дејан Ковачевић поделили су горњомилановачким породицама са троје и више деце картице “Цена минус за три плус” уз помоћу којих ће остварити бројне попусте на услуге. “Никад није касно да покажемо поштовање према онима који су то заслужили. Уколико не буде шест пута више породица са троје и више деце Србија ће нажалост нестати, али су ови пројекти управо начин да покажемо да нећемо дозволити тај сценарио. У Горњем Милановцу је уручено 420 картица које омогућавају бесплатне услуге и попусте у преко 50 објеката у њиховој општини и у 150 објеката у Чачку. Шаљемо поруку да смо сви једна генерација која има обавезу, према нашим потомцима да сачува ову земљу не као што се радило некад жртвовањем, већ рађањем”, рекао је Владица Гавриловић председник покрета за децу “3 плус”. До сада је 11 локалних самоуправа се укључило у ову акцију. Даница Гачевић једна је од поносних мајки која је власница три плус картице, она каже да су њена деца највеће богатство. Ова мајка четворо деце са 22 год. родила је прво дете и каже да је свака помоћ у виду попуста коришћењем три плус картица вишеструка. “Моја порука је да су деца нешто што нас највише држи у животу и да треба да се боримо за њих и да нас што више има као што каже председник државе – коме да оставимо ове фабрике ако деце нема”, каже Даница. Председник општине, Дејан Ковачевић, истиче да је преко 70 организација привредних друштава већ ушло у организацију “Три плус”. “Мислим да је ово добар бенефит за српске породице, један добар корак за унапређење живота породица са троје или више деце и локална саоуправа је доста тога урадила и пре самог удружења Три плус, али једноставно на овај начин је много лакше да остваримо заједничке циљеве. Организација Три плус је један пример како у Србији треба да функционишу удружења грађана и невладине организације, како једноставно може да се помогне средини из које потичете, и како може да се помогне Србији. Одлуке Скупштине општине односиће се на стимулације породица да се шире, али и да они који се одлучују на прво дете припомогнемо. Горњи Милановац већ има добре пројекте и програме, попут подстицаја рађања који су већи него у окружењу, 60 хиљада динара за прво и друго, 100 хиљада за треће и свако наредно. А свако треће и наредно дете има и бесплатан боравак у вртићу”, изјавио је Ковачевић. РИНА
Друштво новинара Војводине није подржало Нацрт медијске стратегије у кључним стварима, јер сматра да је реч о једној, како су казали, интересној групи. У саопштењу се наводи да радна група за израду предлога не репрезентује већински део српске новинарске и медијске сцене. „Фасцинира нас лицемерје оних чланова радне групе који су писали претходно неуспешну стратегију и који су суштински допринели лошем стању српског медијског система", наводи се у саопштењу ДНВ. Друштво новинара Војводине сматра да је актуелној радној групи много важнија приватизација Танјуга, Политике и Вечерњих Новости од чињенице да су ови медији од националног и културолошког значаја. „Осим утицаја на њихове уређивачке политике не занима их ни функционално унапређење изузетно важног система јавних сервиса. Чак прећуткују или минимизују напредак у овој области", наводи ДНВ. Кажу и да се у предлогу медијске стратегије говори о "таблоидизацији", али се не нуди решење за заштиту јавног права. РИНА
Београд - Незахвалан ће посао имати радна група за медијску стратегију кад буде расправљала о примедбама из јавне расправе, јер, ако је судити по јучерашњој у Београду, мало је конкретних предлога за побољшање текста, а тиме и медијске слике и положаја медијских посленика, преноси Танјуг. Након почетног обраћања премијерке и представника ЕУ и ОЕБСА, који су предложени нацрт стратегије оценили као добру основу за коначни текст који ће допринети бољој медијској слици и атмосфери у Србији, у расправи су се ређали представници медијских удружења, мањинских заједница, синдиката, угледни професори...али се дискусија, уз ретке конкретне предлоге, расплинула на хиљаду питања која већ деценијама тиште медијску заједницу. Од конкретних примедби, предлога и захтева чуло се да је више од простора потребно за медијско представљање и информисање мањина, да директору јавног сервиса треба "смањити" овлашћења... Чуло се и да треба нешто предузети поводом хаоса са оглашавањем у прекограничним програмима које емитују кабловски оператери, да на неки начин треба вратити општинама финансирање локалних медија, јер су приватизацијом буквално нестали... Незаобилазна је тема био и Танјуг, овог пута у пакету с Политиком и Новостима, а повод је анекс у тексту нацрта стратегије о којем је у току јавна расправа, а где се помиње могућност да Танјуг постане јавни сервис чиме би се разрешио статус агенције. Раде Вељановски, професор ФПН и Зоран Секулић у име Асоцијације независних медија, а иначе власник приватне агенције Фонет, изјавили су да је тај анекс апсолутно непотребан, те да једноставно треба окончати поступак гашења Танјуга започет 2015. након доношења Закона о Информисању. Тиме, како је рекао Вељановски, медијско тржиште не да не би ништа изгубило (како се прејудицира у анексу), већ би тиме само добило. Гвозден Николић, власник портала и продукције Глас западне Србије је поручио да то не долази у обзир. Николић који је и председник Удружења медија и медијских радника које окупља 23 медија казао је да они неће дозволити да се угаси "медијско срце" Србије, у које убраја Политику, Новости и Танјуг. Он је истовремено подсетио да је у вртоглавој приватизацији након 2008. хиљаде људи остало без посла, а да је за то заслужна управо претходна Медијска стратегија. Он је оптужио медијска удружења да су све то немо посматрала, те додао да иста интересна групација људи сада пише нову медијску стратегију, што су у дискусији замерили још неки учесници. Како је рекао Николић, они ће подржати свако решење које је добро за медије, медијску сцену Србије и за државу, наводећи да је непојамно да неко жели нечији нестанак с медијске сцене да би други на њој били успешнији. У том је смислу поменуо да и сам однедавно има агенцију (РИНА), која, каже, добро ради, те да је уверен да за све има места. У сличном тону, кад је реч о Танјугу, говорио је и професор Станко Црнобрња, који је, међутим, имао и конкретне примедбе на текст нацрта стратегије, а пре свега у смислу нашег комплетног заостајања у медијској сфери, пре свега у технолошком делу. Општи закључак скупа је да је комплетна медијска заједница и даље дубоко подељена, једнако као што је то било у време Милошевића, о чему сведоче квалификације које су једни износили на рачун других. Па се тако чуло и да једна иста интересна група од 2.000-те смишља све медијске стратегије, да РЕМ не ради свој посао, да Савет за штампу има своје миљенике, а да његове одлуке поштује и прихвата отприлике 30 одсто медијске заједнице, да има оних који само своје удружење сматрају правим а сва друга називају фантомским... Такође, утисак је да је велики јаз између престоничких и свих других медија, а да се негде између налазе мањински медији, које на папиру сви "подржавају", али у пракси за њих нема баш довољно простора. У том је смислу изнет и предлог да се при јавним сервисима формирају посебне редакције за информисање мањина, док је предлог о увођењу категорије "медија цивилног сектора" такође изазвао поделу међу учесницима расправе. Једни су идеју подржали, док други у њој виде још један начин да се "неке паре преусмере на неку страну и испод жита додел ко зна коме". Генерална је примедба, у чему су се готово сви учесници сложили, да у нацрту стратегије има мало речи о говору мржње и борби против насиља, те да се више говори о отклањању унутрашњих притисака, као да спољни не постоје. Јавна расправа траје до 1. марта, након чега у року до 15 дана радна група треба да у текст унесе измене проистекле из те расправе и о томе обавести предлагаче. Стратегију најпре усваја Влада, поменуто је да би то могли бити у другој поливини априла, а затим документ треба да усвоји скупштина. РИНА
Анкара - У организацији Турске агенције за сарадњу и координацију и Турске радио телевизије, преставници медијских кућа из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске учествују на седмодневној едукацији у Анкари у оквиру програма обуке камермана. На наведеној едукацији учествовује је и власник портала „ПП Медиа” из Пријепоља Алем Ровчанин. „Било ми је задовољство што сам био део екипе од 25 медијских радника из четири земље бивше Југославије, који су имали прилику да се током седам дана упознају са радом једне од највећих светских медијских кућа. Стекао сам нова знања и упознао се са методама снимања које користе велики медији, као и са целим поступком у постпродукцији”, рекао је Алем Ровчанин са агенцију РИНА. Реч је о пројекту едукације медијских техника осмишљеном од стране ТИКА-е и ТРТ-а, где је акценат стављен на рад са камером. Обука коју спроводе предавачи са деценијским искуством и радом у једној од највећих светских медијских кућа, одржава се у кабинету ТРТ-а.Представници медија из готово целе бивше Југосавије, имали су прилику да се упознају са најновијим камерама високе резолуције и да сазнају све предности које оне у раду доносе. Поред едукације, медијски упосленици имали су прилику за међусобно упознавање и шансу да размене искустава. Двадесетпеточлану екипу која се налази у Анкари, чине између осталих представници великих телевизијских кућа РТЛ -а, РТВ-а, РТЦГ, БХРТ и РТВ Нови Пазар. Такође ту су екипе из неколико регионалних и локалних медија из све четири земље. РИНА
Чачак - Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и Синдикат образовања Чачак организовао је данас редовну годишњу конференцију. Иначе, Светосавским балом у Чачку започета је јубиларна година у којој Унија обележава 20 година од оснивања. УСПРС броји 30.000 чланова у 763 школе, што је сврстава у најбројније репрезентативне синдикате просвете. Председница УСПРС Јасна Јанковић истакла је најактуелнији циљ а то је примена платних разреда. „Прошле године у октобру смо се договорили са Министарством просвете, министарством финансија и државне управе и локалне самоуправе да се од 1. јануара 2019. примењују платни разреди. Да би месец дана после тоге сазнали да је то померено за 2020. и то из медија одакле смо сазнали да је и председник државе најавио да ће се наставити са секторским повећавањем плата где образовање није у фокусу већ здравство. И ово је поново повећање ресорно, што нема веза са платним разредима где би основице морале да буду исте свима. Ми ћемо и даље захтевати да добијемо званичнои одговор јер је социјални дијалог оно што овде недостаје”, рекла је Јанковић. Јанковић: Трећина школа нема капацитет да уведе електорнски дневник У школама у Србији се наставља са програмом увођења електронских дневника. УСПРС је радила истраживање у основним, средњим, гимназијама као и стручним и школама за децу са посебним потребама, њиховим чланицама. „Добили смо резултате да је око 25,1 одсто школа у систему потпуне примене електорнских дневника, али алармантни подаци су да чак 30,3 одсто школа има од један до пет рачунара који би могли да се користе за електронски дневник који наставник свакодневно треба да попуњава. Тако да трећина школа нема капацитет да га уведе. Негде око 8,5 образовних установа има 31 и више рачунара, што је опет мало за оне школе које имају сто запослених. Старост и квалитет рачунара је такође проблем у српским школама”, истакла је Јанковић. Добривоје Марјановић, члан председништва УСПРС истиче да ово удружење увек тежи решењу проблема и да његови чланови нису само критизери.„Рационализација у образовању кренула је 2000. године. Већ тад смо сагледали проблеме са којима смо се као просветни радници врло брзо и суочили. Смањење ђака у школама и вишак запослених. Данас 30 хиљада наставника и професора ради на одређено време без гаранције да ће једног дана бити примљени у стални радни однос. Влада РС донела је забрану запошљавања, што је апсурдно. Конкурси за нова радна места треба да буду отворени, али под јаком контролом, сви знамо која су то занимања дефицитарна. Данас се суочавамо и са проблемом да наставници раде у више школа, и предају по неколико сродних предмета што није добро решење”, каже Марјановић. Члан председништва УСПРС и председник СОЧ Владимир Аџић истакао је да споразум између Владе и четири синдиката који је потписан још 2015. године, садржи шта треба да се уради у наредном периоду. Према његовим речима од обавеза из тачака у споразуму, синдикати су са своје стране све испунили, док Влада РС, како каже, своје обавезе није испунила. ,,На нивоу Србије смо сместили према подацима из 2018. око 22,5 хиљаде технолошких вишкова укрупљавања норми и на томе је направљена уштеда око пет милијарди динара. У споразуму пише да све оно што се уштеди треба да се искористи за побољшавање материјалног споразума, што није урађено”, изјавио је Аџић. Он напомиње да су сви захтеви УСПРС исти као они који су у децембру изнети таксативно у Београду. ,,Један од захтева око ког смо преговарали је о платним разредима где је до задњег момента било загарантовано повећање плата 14,6 процената, а на крају смо добили неко повећање од девет процената. Све оно што се преговара и прича после тога када се конкретизује, не буде тако”, рекао је Аџић додајући да имају велика потраживања према држави и Влади РС. Аџић наводи да је УСПРС прошле године три пута упозоравала и указивала на све оно што је потписано, а није реализовано. ,,Ми желимо да једном подвучемо црту и да видимо шта Влада РС и ресорно министарство дугује просветним радницима, да ли је то реално и да ли смо ми управу или не. Ми знамо да јесмо, јер смо ми једини синдикат који је поднео тужбу против Владе због не испуњења захтева из 2015”, казао је Аџић и додајући захтеве које потражују од Владе РС. ,,Оно што УСПРС потражује од Владе је исплата за пет Светосавских награда у износу од 25.000 динара, уштеду из буџета исто 25.000 и наравно, нисмо одустали ни од платних разреда који ће побољшати материјални положај у просвети”, рекао је Аџић. Председник СОЧ Владимир Аџић рекао је да се решење проблема око исплате превоза за 317 колега у Горњем Милановцу приводи крају. „Тако је у Србији, морали смо сви из региона да дођемо на протест просветних радника у Горњи Милановац и подржимо колеге где неки од њих и више од годину дана није добијао новац за одлазак и долазак са посла, иако је потписан колективни уговор који гарантује сваком човеку који ради у просвети да се може изјаснити да ли на посао жели да долази месечном картом коју ће му плаћати школа или ће узимати новац. Агенција за мирење нас је позвала где смо миритељу објаснили шта се дешава и како се то редовно плаћа у Чачку и Ивањици. Председник ОО ГМ УСПРС Владимир Милисављевић добио је као повратну информацију да ће правници Агенције за мирење имати састанак са руководством локалне самоуправе где ће им предочити да овавезе морају бити исплаћене”, казао је Аџић. Јанковић: Школе треба да раде па чак и са једним ђаком Председница УСПРС-а Јасна Јанковић изјавила је да ни једна школа у мањем месту не сме да се затвори и да се деца шаљу у градове поред тог места због уштеде, него, како каже свака школа мора да постоји све док у њу иде и једно дете. ,,Јавно се говори о затварању неких школа и желим да истакнем наш јасан став. Борићемо се за сваку школу у Србији, за свако дете које живи у мањем месту и за њихове родитеље, да не буду исфрустрирани бесом где им је дете цео дан. Ја овога пута апелујем и на државу да буде бар што се тиче деце заиста одговорна, ако већ није довољно према онима који раде у просвети, да се заиста гледа шта је интерес детета, а не стално да се гледа кроз неки новац и да се уштети 500 динара, а на другој страни се потроши милион и 500 динара”, истакла је Јанковић. РИНА
Чачак – Лидер Двери, Бошко Обрадовић осудио је хапшење Јелене Милетић, мајке шесторо малолетне деце јер је одбила да вакцинише своју децу. Обрадовић је упитао да ли је онда закон у Србији исти за све. „И даље нису пронађени они који су покушали убиство Борка Стефановића, и даље се не зна ко је убио Станику Глигоријевић на наплатној рампи у Дољевцу, али је очигледно се закон само експресно спроводи над мајком шесторо деце, исто као и над баком од 90 година чије исељење спроводе јавни извршитељи, не марећи за то што је жена непокретна и што нема где да оде”, изјавио је Обрадовић. Председник Двери је затражио моментално пуштање Јелене Милетић на слободу и питао зашто је репресија одговор режима на сумњу родитеља у исправност страних вакцина који немају довољно информација о овој теми и указао на то да људи имају одређене сумње и да то треба разумети као родитељску бригу. „Наравно да смо за обавезну вакцинацију. То је једна цивилизацијска медицинска тековина борбе против заразних болести које су тиме смањене, а неке од њих и потпуно укинуте. Али треба разговарати на ову тему, а репресија државног апарата никако не може бити решење“ – рекао је он. РИНА
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, обишла је данас заједно са министром одбране Александром Вулином Аеродром “Морава” и поручила да ће Краљево, после Београда и Ниша, бити трећи град са међународним аеродромом у Србији. Михајловићева је захвалила Министарству одбране на заједничком раду да се оспособи Аеродром „Морава“ и за цивилни саобраћај. “Очекујемо да све буде спремно да 28. јуна аеродром буде оперативан, да авиони типа „боинг 737“ могу да полете и слете, а у наредном периоду бавићемо се и развојем карго центра”, рекла је Михајловићева. Она је истакла да ће по прибављању свих неопходних сертификата аеродром у Краљеву, после београдског и нишког, бити трећи међународни аеродром у Србији. “Наш предлог, о којем ћемо разговарати и са Министарством одбране, јесте да се поводом почетка рада организује и аеро-митинг. Желимо да покажемо грађанима колико Влада Србије улаже у инфраструктуру како би сваки део Србије био добро повезан”, рекла је Михајловићева. Министар Вулин рекао је да су грађани Краљева дуго чекали да аеродром почне да ради, али да Влада Србије испуњава обећања и да је председник Србије инстистирао на томе да Аеродром “Морава” буде отворен и спреман и за цивилни саобраћај. “Краљево ће се боље повезати са светом, а свет ће моћи да упозна Краљево. Истовремено, овде ће остати 98. ваздухопловна бригада, која ће чувати небо изнад Србије”, рекао је Вулин. Током обиласка, Михајловићева и Вулин присуствовали су и потписивању записника о прегледу и стању непокретности Аеродрома „Морава“, који су потписали директор предузећа „Аеродроми Србије“ Зоран Павловић и командант 98. ваздухопловне бригаде пуковник Дејан Васиљевић. Регионална информативна агенција РИНА
Ивањица – Агенција за осигурање депозита у Београду огласила је, као стечајни управник Нове Агробанке, продају имовине у Ивањици која припада тој финансијској кући. Реч је о хотелима „Парк” чија је процењена вредност 1.877.000 евра и „Моравица” (951.000 евра) као и пословно - угоститељском објекту „Липа” (292.000 евра). Имовина се продаје методом тендера са побољшањем, а учесници су обавезни да уплате депозит у износу од 15 одсто вредности објекта за који се надмећу. Јавно отварање понуда обавиће се 28. марта у подне, у Француској 29 у Београду и реч је, уствари, о лицитацији електронским путем. Након отварања понуда Одбор за продају региструје електронске адресе свих понуђача и позива их, такође електронским путем, да понуду побољшају, и то минимално 20.000 евра за „Парк”, 10.000 евра за „Моравицу” и 5.000 евра за „Липу”. Уколико понуђач у року од десет минута не одговори сматраће се да је остао при последњој датој понуди. Одбор може и јединог понуђача на тендеру позвати да електронски побољша своју понуду. Поступак ће се спровести од 12.20 сати до достављања последње побољшане понуде. Отварању понуда могу да присуствују заинтересована лица али су обавезна да продају сва комуникациона средства Одбору за продају, која им се враћају након спроведеног поступка, и да не напуштају просторије до завршетка. Поступак се снима звучно и камером. Агенција задржава прво да измени услове и рокове из овог јавног позива, те да поништи или понови оглас, односно поступак продаје у било којој фази поступка, као и да одбије понуду коју оцени као неприхватљиву. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Ужице - Припадници Министарства унутрашњих послова у Ужицу расветлили су 14 кривичних дела тешка крађа у „Ваљаоници бакра“ Севојно и ухапсили П.К. (47) из Ужица, због постојања основа сумње да је починио ова кривична дела, саопштено је из ПУ Ужице. Сумња се да су он, као радник „Ваљаонице бакра“, и још тројица запослених, старости 50, 40 и 41 годину, од почетка године до средине фебруара, украли укупно 3,5 тоне бакра. Они су, како се сумња, у радно време, сакупљали остатке од прераде бакра и скривали их у службеним возилима, испод седишта возача и сувозача, и у време паузе га продавали на отпадима.Процењује се да су на овај начин оштетили предузеће за износ већи од два милиона динара. Полиција је пронашла део украдене робе и она ће бити враћена. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће бити приведен надлежном тужилаштву. Против тројице мушкараца биће, по налогу надлежног тужилаштва, поднета кривична пријава у редовном поступку, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело тешка крађа. РИНА
Ужице – У кућу немоћне старице, Миленије Јовановић из златиборског села Трипкова упала су двојица маскираних мушкараца, везали је за столицу и опљачкали. “Намирила сам стоку, направила вечеру и легла. Чула сам неке кораке и одједном су се у соби појавила двојица мушкараца, само су им се виделе очи. Одмах су почели да вичу да им дам паре. Ја сам почела да кукам и дозивам у помоћ, али није било помоћи”, каже Милeнија Јовановић за РИНУ. На њене старачке и болне вапаје нису се обазирали, него су наставили у кући да врше преметачину. Пошто је старица дозивала у помоћ, везали су јој руке и ноге за столицу. “Само су викали дај паре. Дај паре. Рекла сам – децо ја немам, моја пензија је једва 10 хиљада, али нек узму све што им одговара, само да ме пусте живу. Ја сам жена стара и поломљена, не могу да преживим ово мучење”, прича Миленија. Након што су завршили преметачину, разбојници су напустили кућу Јоановића и оставили старицу везану и повређену. “Успела сам само да видим како имају неке цокуле сличне онима које носе полицајци. Мене нису тукли, али су неком палицом ударали у столицу за коју су ме везали. Мислила сам да нећу извући живу главу. Кад су одлазили, овај један из све снаге ударио је тим пендреком поред моје главе. Узели су оно што су нашли, паре из моје торбе, златан ланац, а мени су скинули и бурму са руке”, каже Миленија. Ова досад невиђена пљачка унела је страх у мештане овог мирног златиборског села. “Ово је страшно што се десило Јовановићима. Ми се овде сви познајемо, село је мирно и нико и не закључава своја кућна врата. Није нам јасно како је овакво нешто могло да се догоди”, каже комшија Станимир Достанић. РИНА
Чачак - У Чачку је јуче одржана трећа јавна расправа о нацрту нове медијске стратегије у Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе. Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, истакао је на овом скупу да ће усвојен стратешки документ највероватније бити ограничен на трајање од пет година због напретка технолошких иновација. Он је пренео да ће јавна расправа о том документу трајати до 1. марта, после чега ће бити формирана интерресорна радна група која ће урадити извештај о јавној расправи и о томе шта је од предлога и сугестија прихваћено, а шта одбачено. Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а која је иначе и потписница анекса и издвојеног мишљења рекла је да је још 2012. године се борила за оснивање регионалних и јавних сервиса. „Оснивање регионалих сервиса је ушло у претходну медијску стратегију али нажалост није ушло у закон. Регионални сервиси постоје у целом свету и Европи не постоје само овде зато што то није интерес наших интересних медијских организација. Јавно приватно партнерство је нешто што даје могућност да постоје Новости и Политика и Танјуг. Данас се прича да држава треба да се повуче из медија, ако се то деси сви ће постати таблоидни. Као што сте знали да ће излазак медија из локалне самоуправе значити да ће локални тајкуни купити и направити партијске медије и свесно сте то радили. Ви сте нас продали због учествовања у Комисијама за доделу пројекта, то је оно што вас интересује и ту је почетак и крај сваке приче. Додела само својим члановима и подобним. Све друго је за вас коруптивно. Ми тражимо да се уреди медијска сцена у Србији на начин како функционише у целој Европи, ми смо за јавни интерес. Такође се залажимо, да се издваја два одсто из локалне самоуправе за оснивање локалних и регионалних сервиса и за пројекте”, рекла је Чабаркапа. Гвозден Николић - Прво су продавали медије пошто зашто, а сада исти причају како ништа не ваља Председник Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић, истакао је да је претходна медијска стратегија добрим делом крива за тренутну ситуацију у медијима. „Удружење медија и медијских радника основано је 2015. године из једне преке потребе и ситуације у којој су се нашли српски медији. Не вреди сад кукати, али ваља се подсетити да је незапамћена приватизација 2008. године, оставила на хиљаде људи без посла. Новинарска удружења су немо посматрала шта се дешава, знамо да су медије широм Србије куповали пекари и за рођенданске поклоне. Нико тада није подигао глас и не могу да заборавим сат на НУНС сајту који је одбројавао месеце, дане, сате и минуте до приватизације. Све је урађено на брзину. Дошла је старатегија која нас је потпуно укопала и нашли смо се у безизлазној ситуацији, медијска удружења претворила су се, без намере да увредим било кога, у неке приватне поседе, дружење људи који се дуго познају. Ова екипа која је радила на овој стратегији тада је такође водила коло и све аминовала.Из тог разлога, ницала су удружења широм Србије јер су они који су представљали медије гледали само ,,где су они". Где смо данас?”, упитао је Николић и додао да је ту стратегију која је истекла донела иста групација људи која данас пише нову. „Као човек који дуго ради овај посао не могу да не кажем да се само будала саплиће два пута од исти камен. Нисам спреман да прихватим да иста група, поново по ко зна који пут пише стратегију. Уз сво дужно поштовање стручњацима, имало је ту превише мешетара, који су уместо заједничког гледали искључиво свој интерес. Формирана је радна група која је већ једну стратегију донела и на коју и они данас кукају.У међувремену једна радна група донела је један озбиљан документ који сте Ви оборили тврдећи да не ваља и загрмели како се уводи медијски мрак. А могу да претпоставим шта је сметало, предвидела је да опстане Танјуг у некој форми, није хтела да пусти Новости и Политику низ воду јер тиме би преко 1.000 људи поново остало без посла. Ако их пустимо неким приватницима, који су претпостављам већ намерачили неке зграде, јер врло често медије купују због имовине коју поседују врло брзо би то постали таблоиди, и замислите једна Политика која је пратила људе на Солунском фронту се уруши.А то више није ОБИЧАН медиј то је историја ове земље и то не сме да се да неком приватнику, који ће да се понаша тапкарошкии можда сутра продаје слике мог деде са Солунског фронта! Зашто се једна новинска агенција гура у приватизацију, претвориће то у неки таблоид за две године то може да буде и порно сајт. Све земље у окружењу имају своју агенцију, једино ми Срби ову нашу хоћемо да пустимо низ воду, јер смо донели неку стратегију. То су ствари са којима се ми из УММР не слажемо, а поводом тога имали смо састанак и са Медијским саветом који окупља половину медија у Србији и који сте Ви избацили”, каже Николић. Он истиче да је УММР прешао преко чињенице да је једна стратегија бачена, али да упркос и томе хоће да подрже све што је добро у овој , што је добро за медије и државу, без обзира ко ју је писао. „У нашој радној групи су била сва удружења.Оборила ју је група која је себе назвала ,,Групом за борбу против медијског мрака. Али замислите парадокс, њихов први захтев био је да се брише Танјуг, и пусте низ воду Политика и Новости !? Па јел се тако бори против медијског мрака. Ко је овде луд? И то све раде њуди из медисјких удружења?Дигне ми се коса на глави кад видим да је неко пре подне члан Локал преса, а после подне члан НУНС-а. Говорећи даље о стратегији Николић је казао да ће подржати добре ствари , као што је анекс председнице СИНОС Драгане Чабаркапе који се тиче о регионалним сервисима и државном јавном партнерству. Међутим УММР неће подржати формирање како је рекао некаквих цивилних медија. „Не слажемо се никако са цивилним медијима, па нисмо ми војна хунта, ваљда смо и ми цивилни. Шта значе цивилни медији? ”, нагласио је Николић. Што се тиче саморегулације Николић је казао да наметање само једне регулације коју не прихвата две трећине медија у Србији. „Непоходно је више саморегулација. Ми имамо страшан проблем са Саветом за штампу, нећу никог да етиктерим, овде смо да разговарамо као људи. Не може ту да седи група људи чије одлуке не признаје две трећине медија, то је претворено у топузину у рукама неколико људи. Почели су сами да пишу, сами да одлучују, и кажњавају. Саморегулација би онда требало да буде систем за елиминицају медија, ми то нећемо дозволити. Увек сам спреман да разговарам, али ако се овакав рад настави имаћете гомилу тужби. Не може тамо неки чика у Савету за штампу, који је уништио своје предузеће да одлучује о мом и да ме казни или искључи и зове социјалну помоћ звану пројекти. Ми имамо 50 људи и доћи ћемо у Београд да о томе разговарамо уколико покушате на силу да наметнете таква решења, нећемо дозволити да се пређе та линија”, рекао је Николић и закључио: „Ви који доносите стратегију сносите одговорност како ће медији изгледати јер је половина медија била искључена док сте доносили одлуке. Мени ово ништа не значи, ја сам из пепела направио два медија, али хоћемо поштен договор. Ту смо за сва решења која су у корист медија”, истакао је Николић. Стојан Марковић испред Локал преса изјавио је да они имају врло јасне ставове везане за медијску стратегију и мишљења је да из те стратегије треба да изађу квалитетне измене и допуне постојећих медијских закона. ,Aко се кроз јавну дискусију не дође до закључка да овај постојећи медијски закон не вреди ни поправљати, ни ти се може поправљати него је потребно доносити нове, па ће онда кроз ове активности, које буду изашле у нацрту медијске стратегије, бити предвиђено доношење нових закона. Ми из Локал преса врло снажно подржавамо саморегулацију и да постоји само једно регулаторно тело у Србији, а не да се саморегулација претвори у синдикализам, па да имамо на десетине синдиката чиме се умртвљује синдикална организација”, рекао је Марковић. Он истиче да су они као послодавци спремни да уђу у социјални дијалог са неким од синдиката и да дођу до колективног уговора, али само, како је рекао, на добровољној бази и ако постоји заједнички интерес. ,,Ми у Локал пресу процењујемо да постоји заједнички интерес између нас. Ми смо мали и ситни послодавци на локалу и људи који су запослени у нашим медијима, то на неки договорни начин регулишемо. И једнима и другима егзистенција зависи од тога колико ћемо бити сложни и колико ћемо једне друге поштовати у послу који радимо”, сматра Марковић. Према његовим речима оно због чега је важна саморегулација и зашто је штетна свака намера формирања новог Савета за штампу. ,,Савет за штампу постоји зарад интереса грађана и јавног интереса, да грађани и они о којима пишемо и извештавамо у нашим медијима буду заштићени од нас самих. Да ли постојећи Савет за штампу довољно респектабилан или није, па у свим расправама на којима сам ја до сада учествовао он се истиче као најсветлија тачка у медијској сфери у Србији”, истакао је Марковић додајући да је он један од чланова Савета за штампу и власник медија коме је та иста комисија пар пута изрекла меру због кршења кодекса. ,,Ми смо људи и ми грешимо, али признајемо кад погрешимо и то исправљамо. Трудимо се да их не понављамо. Па ако их и понављамо, онда и треба да не учествујемо у расподели средстава, јер неко ко крши кодекс континуирано не треба да рачуна на паре од пореских обавезника тј. грађана Србије. Зато ми из Локал преса мислимо и предлажемо да право учешћа на конкурсима за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не могу да имају штампани или он лајн медији који не признају надлежност Савета за штампу”, закључио је Марковић. Николић; Савет за штампу је скуп ортака и средство за елеминацију неистомишљеника, против смо такве саморегулације Гвозден Николић се надовезао рекавши да Стојан Марковић није изнео разлоге због којих је добио јавну опомену. „Развлачио је месецима дете од двадесет дана по порталу из политичких разлога. Тачно је да смо писали жалбу и тачно је да су људи који седе са вама морали да вам изрекну опомену, то је поражавајуће. Хтели смо да им докажемо шта се ту догађа. Замислите ситуацију, а ту је и моја колегиница да то порврди, када на том порталу освана огроман коментар да су пет новинарки у Гласу западне Србије курве које подводи власник медија”, рекао је Николић. Тада је уследило добацивање николићу од стране Светлане Којановић из сале након чега се власник ГЗС и њој обратио речима да је и она некада била на челу телевизије „Чачак” која је отишла под кључ. „Ви о томе треба да говорите и да кажете зашто сте јурили приватизацију након чега је 50 људи остало без посла.Тада сте тврдили да је то сјајно данас кукате а ти људи су остали на улици”, казао је Николић. Он је касније наставио са репликом Стојану Марковићу, додајући да управо због таквих људи који су заузели неке позиције не прихвата Савет за штампу као регулаторно тело јер он као председавајући Комисије у више наврата прекршио кодекс на анјстрашнији начин. „Две трећине медија не верује неким људима који седе тамо и такав Савет је због њих изгубио кредибилитет. Марковић је упропастио и Савет за штампу као што је и све остало чега се дотакао, али да не набрајамо списак је огроман”, казао је Николић. Новинарка ГЗС Вукица Лазовић и члан УММР јавила се за реч где је рекла да ускоро у западној Србији неће имати ко да спроводи медијску стратегију. „Новинара је све мање. Кад се крене од Сјенице па до Горњег Милановца и Љига све локалне телевизије су продате, угашене, радници преко ноћи остали без посла. Да ли је то било добро, сигурно да није. Молба је да се у овој медијској стратегији не занемари положај новинара. Ко год да се одлучи да отвори медији и да се бави продајом или стварањем медијског садржаја и хоће да запосли новинаре, у опште ме не занима како ће да набави паре. Ако хоће да има озбиљну медијску кућу, да се озбиљно бави новинарством мораће да се потруди да испоштује права оних који његову кућу стављају на неку лествицу од један до 10. Језив је положај колега на локалу, раде за мале паре. И у страху да ће остатаи и без тог посла, пристају на разне комбинације, пишу све и свашта, деградирају своју професију и своју личност. Оно на чему моје колеге из УММР и ја инсистирамо је социјлни дијалог. Али са ким? Ко је са друге стране? Оно што ми предлажемо је формирање асоцијације послодаваца која ће имати неке обавезе према својим запосленима. У циљу да се обезбеди један достојанствен статус људима који се баве јако опасним и тешким послом данас. Да се послодавци уведу у неке регуларне токове и да за своје поступке уколико нису добри буду кажњени”, рекла је Лазовић. Драгана Чабаркапа се сложила са ставом новинарке Лазовић и надовезала да је стање у медијима најтеже у новијој историји српског новинарства, поготову у вези стања запослених, што је све последица медијских реформи у Србији због приватизације. „Ми смо инсистирали на социјалном дијалогу у медијима на начин на који он функционише у свим земљама Европе. То значи постојање јаких партнера, синдиката и послодавачке организације. Сва три синдиката која делују на медијској сцени сви заједно имају мање од 10 одсто, што је недовољно да се уђе у социјални дијалог. Зашто новинари напуштају синдикате разлог је приватизација, која их је уништила и десетковала. Нови послодавци нису дозволили улазак у сидикате и оснивање нових. За нас је од великог значаја и потписивање гранског колективног уговора у циљу да новинари не буду робови било ког послодавца”, навела је Чабаркапа. Горан Рековић из Прибоја представник УММР као и заменик директора „ПП медиа” обратио се присутнима, како је рекао, као мали новинар из мале средина. „У следеће три године ако се овако настави, новинара у рубним деловима Србије неће бити. Пола Златиборског округа има три новинара са којим можете да причате о буџету и јавном интересу, имате два до три која преко удружења грађана нешто ради. То је крај који није покривен, раде га регионални медији преко дописника који пак користе сопствену опрему. Ако се средства не буду равномерније распоређивала, неће имати ко у рубним општинама Србије да имплементира никакве стратегије. Начин финасирања мора да буде избалансиран и да се и локално и регионално испоштујемо макар са један посто”, рекао је Рековић. Представник УНС-а у Радној групи Нино Брајовић истакао је да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја. „Локални конкурси треба да дају предност медијским садржајима који се односе на медије са те територије и тако би се унапредио положај локалних медија и слобода јавног информисања. Сматрамо такође, да све локалне самоуправе, сем великих градова који имају огромне буџете, могу да обезбеде тих један посто што је минимун за суфинансирање медија. Затим ту је и саморегулација где морамо да индетификујемо све играче на медијској сцени као заинтересоване за учешће. Не можемо да дамо монопол организацијама које штите ауторска права па не можемо ни организацијама које се брину о етици јавне речи. Саморегулација треба да буде један од најозбиљнијих основа за додељивање јавног новца кроз пројектно суфинасирање”, рекао је Брајовић. РИНА
Нова Варош – На магистралном путу ка Црној гори, код места Тавник дошло је великог одрона који успорава и угрожава саобрћај на овој деоници. Возачима се саветује опрез. РИНА
Ужице - Ужичани ће дуго памтити 26. март прошле године, када је у насељу Турица ватрена стихија захватила стамбену зграду. Под пламеном су нестали последњи спрат и кров. Иако је све слутило на најгоре, пожртвовање ватрогасаца сачувало је животе станара и зауставило ватрену стихију. Док је помагао другима, ватрогасац Драган Вујовић, и сам је горео. “Тог момента ми је греда пала на главу, био сам заштићен шлемом, али осетио сам невероватан бол у леђима и пао сам у дубину сигурно преко два метра. Спустио сам млазницу коју је одмах прихватио колега, видео је да горим, леђа су ми била у пламену и гасио је мене”, каже Драган. Иако му је пламен нанео озбиљне повреде, он је истрчао како би узео нову боцу кисеоника и уместо да затражи помоћ, поново је утрчао у буктињу. “Најзначајније у свему томе јесте кад осетите руку колеге на раменима, кад чујете његов глас и да је ту. Тешке су то интервенције, знао сам да су станари горе сами и препуштени ватреној стихији, морао сам да се вратим јер знам да би се и они вратили да сам ја остао”, рекао је он. Вујовић радије прича о колегама него о свом подвигу, али зато његове колеге имају само речи хвале за овог хероја. “Његова скромност је толика да он није поменуо ни да је командир одељења. То је човек који у ужичкој јединици води сваку интервенцију и припадник је тима за спашавање из рушевина, Максимално је посвећен послу”, рекао је Саша Цицварић начелник Одељења за ванредне ситуације у Ужицу. Солидарност ватрогасдаца добро је позната, успех акције а често и животи зависе од тимског рада. Због тога су за Драгана све његове колеге хероји. РИНА
Чачак - Ни годину дана након увођења професионалног руковођења зградама, многи проблеми у овој области нису решени. Станари се жале да рачуне виђају чешће од управника, а они који руководе зградама неретко одустају од тог посла. Зграда у којој живи Чачанин Периша Перошевић стара је пола века, а за то време мало шта се променило. Иако су у доласку професионалних управника видели решење дугогодишњих нагомиланих проблема, многима су изневерена очекивања. „Оно што смо ми очекивали да ће бити најпозитивније, а то је ефикасност тога нема ни даље и тако долази до разочарења”, рекао је Перошевић који је учинак професионалних управника оценио као траљав. Станари кажу да једино редовно долази чистачица која одржава зграду. Са друге стране професионални управници тврде да имају проблема са наплатом дуговања па због нагомиланих проблема од седам управника у Чачку двоје је одустало. Кључ је како кажу у доброј сарадњи. „Не могу да урадим ништа у згради у којима они не желе сарадњу. Једноставно су нас изабрали и мислили су да ми имамо чаробни штапић и да ћемо ми њима зграде преко ноћи да средимо без икаквих средстава. То тако не функционише, закон је предвидео да се скупе средства и да се одради оно што може”, рекла је Мирјана Јелушић професионални управник. За раскид уговора за професионалним управником неопходно је да се усагласе две трећине станара, после тога имају право да изаберу новог, а ако то не учине Градска стамбена агенција поставља принудну управу. „Принудна управа не треба да буде ништа застрашујуће осим да да један сигнал људима у тој згради да треба да се организују. Уколико то сами не учине у том случају наступа принудни управник да ради свој посао као редован у свакој згради”, каже Бранкица Јелић директор Градске стамбене агенције у Чачку. Иначе, у Чачку је регистровано 95 одсто стамбених заједница, а за протеклих годину дана уговор о сарадњи раскинут је само у двадесетак зграда. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Горњи Милановац – Четворица мушкараца који су се јуче изгубили у беспуту код Мокре пећине док су на квадовима обилазили Равну Гору, пронађени су ноћас и враћени својим кућама”, казао је за РИНУ Радош Томовић који се са багером пробио на Равну Гору где су сметови још увек два метра. ,,Требало нам је пуна три сата да се пробијемо од раскрснице ка Сраслој букви до места где су се налазили. Проблем је представљао и то што нисмо могли да их добијемо на мобилне телефоне који су се у међувремену испразнији и нисмо знали где се тачно налазе, обзиром да се ради о великом пространству. Пронашли смо их по одсјају ватре коју су наложили”, рекао је Томовић. Уобичајена вожња квадовима преко терена који добро познају за четворицу мушкараца могла је бити кобна оног тренутка кад су одлучли да се ипак провозају и преко Равне Горе. “Чим смо скренули у шуму потонули смо у снег и заглавили се. Били смо припремљени, познајемо терен и имали смо сву опрему, али били је узалуд. Нисмо могли да покренемо квадове и кренули смо пешке. Једва смо се пробијали кроз снег висине преко метар. Нисмо могли да издржимо, ноге су нам биле мокре, нисмо могли да ходамо и било је прехладно. Стали смо код једне сеоске колибе, наложили ватру, заложили оно мало пршуте и ракије што нам је остало и позвали екипу у помоћ, јер друго решење нисмо имали”, каже за Рину, Радош Деспотовић. Оно што је у беспућу Равне Горе овим људима предстваљало највећи проблем, јесте ниска температура која се спустила на десет степени испод нуле, мала ватра није могла да их загреје, мобилни телефони су се испразнили, па иако на свом терену, били су уплашени и нестрпљиво су ишчекивали помоћ. Међутим, кроз снежне сметове планинског подручја, није се лако пробила ни механизација, а потрага је трајала око шест сати. “Није било лако, јак ветар и ниска температура отежавали су нам кретање. Машина није свемогућа и не може проћи кроз све. Највише времена провели смо у снежном смету дужине око 50, а висине шест метара, кроз ту деоницу смо пролазили дуже од сат времена. Успели смо на крају да их пронађемо, и да све прође без већих проблема”, изјавио је за РИНУ, Бранислав Томовић који је синоћ прочишћавао завејани пут и избавио комшије из планинског беспућа. РИНА
Лучани – Фабрика „МБ Наменска” у Лучанима има посебан опитни балистички полигон за контролу произведеног барута и тај нимало једноставан посао завршава се у два тунела, при чему брзину зрна мери и објављује рачунар. Како то, у суштини, изгледа овде, на „С полигону”, у највећој барутани Балкана? „Укратко, ми овде меримо брзину пројектила напуњених нашим барутом, који је произведен по одговарајућим стандардима. Најпре у чауру ставимо нормирану количину барута, затим метак иде у опитну балистичку цев и испуцава се, мери се брзина пројектила и ако није довољна додаје се барут, уколико је прекорачена онда се одузима” – каже за агенцију РИНА руководилац полигона, Алекса Благојевић. Он нас је затим, на месту где се се ово одвија, упознао са свим важним појединостима поступка. У дану кад смо томе присуствовали на распореду је била провера зрна 12,7х108 милиметара за снајперску пушку (такозвани ДШК руски програм) и за зрно од 14,5 милиметара, страног произвођача. Чауре за снајперски метак 12,7 којег користи и наша Војска испоручује „Први партизан” из Ужица. Она долази на радни сто Александра Митровића чија је дужност да је, користећи кашичицу и мерећи изузетно прецизном вагицом, напуни са 15 до 16 грама барута. Потом се у истој просторији у чауру утискава зрно, на одређену висину метка која је задата прописом. Тако утиснуто зрно иде на такозвано кримповање или стезање, и метак, тежак укупно 53 грама, спреман је за балистичко испитивање. Пројектили се после тога носе мајстору у опитни балистички тунел, догачак 100 метара, стављају у цев и испуцавају у тунел чији су зидови од природног материјала. „На крају тунела је прихватач испаљене муниције, али то је само орјентир како би нишанџија видео где би требало послати прјектил, да их не би растурао по зидовима. На некој раздаљини од опитне цеви и прихватача постављени су такозвани рамови, оптичке баријере које служе за мерење брзине пројектила и њу прецизно саопштава рачунар. Прописана брзина за овај метак је између 800 и 810 метара у секунди. Сви подаци, дакле, сливају се у мерни центар и добијају се званични резултати и уколико су задовољавајући одмах се дају завршни сертификати. Ми, зависно од тих резултата, отварамо зелено светло да барут може напустити круг фабрике и бити испоручен купцу или, ако брзина пројектила није одговарајућа, упућујемо налог производњи барута за измену одговарајућих технолошких података” - истиче Алекса Благојевић. Поред великог, јесте и краћи (50 метара) опитни тунел где се проверава и отпуцава ловачка патронска муниција са барутом „МБ Наменска”. И барут је, у крајњој линији, ипак роба, мора имати неко сведочанство из фабрике. Ова из Лучана за свој производ гарантује 10 година. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Златибор – На српској планинској лепотици ових дана одржава се 37. Сабор ловаца Србије уз учешће бројних присталица овог спорта широм Србије. Данас се на Златибору окупило око 500 ловаца од севера до југа наше републике и такмичили су се у четири дисциплине. То су биле гађање покретне мете вука са раздаљине од 100 метара, гађање стабилне мете срндаћа са исте раздаљине, гађање глинених голубова и на куп ,,Први партизан” гађање са раздаљине 400 метара. ,,Ујутро у седам креће потера за Златиборским вуком у ревиру планине Муртерница и то је, по обичају, главни догађај ових наших ловачких сусрета”, каже Милован Кнежевић, председник ловачког удружења “Златибор” из Чајетине који је по традицији домаћин овог догађаја. Ловци из многих градова и села Србије стекли су се данас на Златибор, жељни дружења, вољни да обнове стара, и успоставе нова пријатељства. У потпуно зимском дану, који је протекао увек испод нуле, седели су или корачали кроз планински снег сатима, вољни да размене искуства, да се друже и да освеже нову страну живота. Међу њима је било и ловаца из Републике Српске који су под неки планински шатор донели плинску боцу, неку другу боцу са течношћу која никада не леди, и увек спремни да почасте и себе и друге. То је уосталом и смисао ловства у овом крају наше државе. РИНА
Краљево - Цивилни део аеродрома „Морава”, познатог и као аеродром Лађевци, биће отворен за саораћај на Видовдан 28, јуна, најавио је јуче председник Србије Александар Вучић. Држава ће уложити 8,4 милиона евра за продужетак писте, како би мого да слеће чак и „боинг 737”. Војни део је изграђен још 1967. године и тада је на овом аеродрому била 235 ловачко-бомбардерска ескадрила која је била опремљена авионима типа F-84 Тандерџет.Данас је војни део дом 241 ловачко-бомбардерске ескадриле опремљене авионима Орао и Супергалеб, као и 714. против-оклопне хеликоптерске ескадриле која користи хеликоптере Газела.„Сенке”, како називају 714. против-оклопну хеликоптерску ескадрилу, или господари шумадијског неба свима су познате по веома школованом официрском кадру и најобученијим пилотима. Често се могу видети да крстаре небом ове „љуте” машине, али ко је за њиховим управљачем, никада. Можда их баш зато зову „сенке”. Важе за најобученију хеликоптерску јединицу Војске Србије са великим искуством. Мајор Добросав Дрндаревић, заменик комаданта, каже да су увек спремни да полете и да, и ако има ризика, са тим научите да живите, јер се овај посао ради из љубави и из срца. Дрндаревић каже да му је летење у срцу и да не зна како ће сутра без тога живети. „Радим од 2001. имало је и тешких тренутака али по мени много лепших, тако да се нисам покајао што сам избарао овај позив”, рекао је Дрндаревић. Регионална информативна новинска агенција РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
