Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 23139 objavljenih
Бијељина – Семберијски одред Српског четничког покрета којим је у последњем рату командовао пуковник Лука Симић (1961 – 2018), обележио је јуче крсну славу у парохијском дому месног храма у Великој Обарској, посвећеног Светом Марку. Међу 350 званица били су и челници СЧП – а из Србије, војводе Гојко Ребреновић из Љубића код Чачка (председник СЧП - а Србије), Слободан Оташевић из Трбушана (заменик), војвода Паун Вујовић из Лазаревца и пуковник Драган Славковић из Мартинаца, командант СЧП – а за Сремски округ.Слава је била и повод да се, претходно, запале воштанице на вечној кући Лукиној. „Данас смо изашли на гроб нашег команданта Луке да бисмо му одали почаст, показали да смо увек спремни да бранимо наш народ, и затим обележили крсну славу” - казао је за агенцију РИНА пуковник Мирослав Трипковић, заменик команданта Одреда.Мирослав Симић, такође заменик заповедника ове четничке јединице, беседио је овако:„Ми нисмо националисти, само гајимо своју традицију и чувамо своје, чувамо онмо што су нам оставили ђедови, пранђедови. Ово је, може бити, једно од највећих села у српском народу, броји око 6.000 становника, у Семберији се по збиру душа једино Црнољево равна са нама. Неки од ових младића на слави нису ни били рођени у време рата, али ми који памтимо те дане или смо учествовали у борбама навек ћемо памтити команданта Луку. Он је одавде, велики човек и Србин, борио се у Вуковару, у рату овде отаџбинском, волео је српство више од свог живота. Изузетно добар човек, интелигентан, познавали су га сви као пуковника Луку.”Симић је, затим, нагласио:„Пуно ми је срце што смо данас угостили наше пријатеље из Чачка и Србије. И ми идемо у Чачак, Бачку Паланку, Бач, Пригревицу, ако бог да ићи ћемо и у Шид. Сад појачавамо наше пријатељство. Једноставно, дружимо се и чувамо своје. Овако ћемо се увек састајати и ако бог да доста година славити.”Председник СЧП – а Србије, војвода Гојко Рабреновић, у отпоздраву на славску здравицу рече:„Били смо и остаћемо браћа, неће нас раздвојити ни река, ни време ни нељуди. Срећна да вама буде слава и нека је лака српска земља пуковнику Луки Симићу”.Иза поноћи, враћајући се Србији кроз уснулу Семберију, бележим ову строфу, по сећању војводе и ратника Пауна Вујовића из његових борбених дана:„Од Зворника па до Угљевика, све су чете од војводе Митра, а патроле, да видиш младића, под командом од Луке Симића.” РИНА – Регионална информативно новинска агенција
Чачак - На подручју Чачка готово да нема насеља без дивљих депонија. Да би се томе стало на пут Комунална полиција поставила је видео клопке, за оне који неодговорно бацају смеће. За несавесне грађане ове скривене камере нису смешне, пошто су за починиоце предвиђене високе новчане казне. „Недавно су фото клопке у селу Пријевор, забележиле бацање грађевинског и кабастог отпада у контејнере који нису за то предвиђени. На основу снимка идентификовали смо починиоца. Несавесни предузетник кажњен је са 30.000 динара и обавезом да очисти место где је бацио смеће", изјавила је за агенцију РИНА Милена Јовановић, начелница Комуналне полиције у Чачку. Где ће бити поствљена видео клопка одлучује комунална полиција. То су углавном локације на којима се годинама стварају дивље депоније, а починиоце је тешко открити. „Комунална полиција може да реагује ако затекне починиоца на лицу места, или на пријаву грађана уз изјаву сведока. Са овим уређајем, са фото клопкама, ми можемо да откријемо починиоца, на основу видео снимка. Преко Полицијске управе добијамо податке о власнику, односно кориснику возила који је починио прекршај", изјавила је начелница чачанске Комуналне полиције. Али и поред фото клопке и полупразних контејнера из којих се, како тврде надлежни смеће односи сваког четвртка, велики део отпада заврши разбацан по природи. Мештани тврде да се највише смећа баци под окриљем мрака. „Ноћу се то баца. Дођу људи које никада у животу видео нисам, са приколицама пуним смећа и само бацају. Ружно је и погледати, а замислите како је живети у близини тог сметлишта. Што не баци у контејнер испред своје куће, или не отера на депонију, него га дотера овде", прича нам један од мештана Пријевора. Две видео клопке, колико поседује чачанска Комунална полиција нису довољне да дивље депоније не ничу као печурке. Најугроженије је приобаље Западне Мораве, путељци, напуштене локације, шуме... Казна због непрописног одлагања смећа за физичка лица је 10.000 динара, за предузетнике 30.000, а за правна лица 60.000 динара. Али, цена коју сви плаћамо за овакав немар је много већа. РИНА
Чачак - Радник који је јуче повређен на градилишту нове индустријске зоне у Прељини пребачен је у току ноћи за Београд у пратњи комплетне болничке екипе, рекла је за агенцију РИНА пр Опште болнице у Чачку Биљана Кочовић. „Пацијент је ноћас транспортован у Ургентни центар”, рекал је Кочовић. Иначе, радник је повређен када је јуче пао са висине од неколико метара приликом извођења радова и са тешким телесним повредама пребачен је у чачанску болницу. РИНА
Чачак – У чачанском насељу Лугови, око 10 часова дошло је до пожара у породичној кући, где су два лица задобила тешке опекотине опасне по живот. „Мајка старости 77 година и син (45) примљени су са опекотинама. Жени је велика површина тела захваћена повредама, примљена је омдах у једницу интензивног лечења, сина тренутно обрађује пластични хирург. Мајка је у животној опасности”, изјавила је за агенцију РИНА ПР чачанаске болнице др Биљана Кочовић. У пожару је изгорео први спрат куће, а ватрогасци су успели да локализују ватру. РИНА
Чачак – Савез естрадно - музичких уметника Србије доделио је награду за животно дело Атанасију Савићу из Чачка, текстописцу који има 415 регистрованих песама које се деценијама оре широм Србије.Чачак – Савез естрадно - музичких уметника Србије доделио је награду за животно дело Атанасију Савићу из Чачка, текстописцу који има 415 регистрованих песама које се деценијама оре широм Србије. Међу најпознатијима јесу: „Свирајте ноћас само за њу” (пева Тома Здравковић), „Ово мало душе” (Зорица Брунцлик), „Једна ласта не чини пролеће” (Шабан Шаулић), „Зна река, зна” (Радиша Урошевић) и „Живот пише романе” (Бора Спужић Квака).
Чачак - Трудим се да пратим глас народа а и покушавам да из сваке критике, ако је она квалитетна, и сугестије извучем оно најбоље, али ми се чини да су данашњи критичари по дифолту и више злонамерни или можда то раде из незнања, рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић. „Желе да врате време уназад, али оно се не враћа. Ми идемо напред, желимо да помогнемо домаћим и страним инвеститорима. Желимо да запослимо што више младих људи али и оних из теже запошљивих категорија. Да људи од 50 до 60 година могу да имају посао и да поштено живе од свог рада у Чачку. На томе ћемо истрајати без обзира на коментаре”, казао је Тодоровић. РИНА
Ужице - Чудна ситуација догодила се у селу Трнава на двадесетом километру од Ужица где, како тврде мештани, од једног човека зависи да ли ће имати воду. Наиме Милићевић Милијан каже да је њихов комшија који је изгласан за председника Удружења водокорисника „Шарампов” од њих узео новац а воду пустио само до своје куће. „Направили смо то удружења, скупштина је изгласала њега да води посао и њему смо уплаћивали паре. Све смо своје обавезе измирили. Сада нас ти извођачи туже да им није плаћено a и адвокат нам је наложио да платимо по 18.000. Ми немамо увид у папире, а Милутин неће никоме да их покаже. Жалили смо се и локалној самоуправи и адвокатима и не знамо коме више да се обратимо. Ја имам признаницу да сам све платио, 27.000 био је прикључак воде по кући. Нас 60 је дало, други нису. И сада су тужили нас који смо дали, ове друге не”, каже Милићевић питајући се где је правда и ко може да им помогне. Он додаје да је главни вод направила држава, која је купила и шахте и водомере. „Имамо воду када нам Милутин отвори славину па нам пусти мало”, жали се Милићевић. РИНА
Пријепоље – Некадашња начелница Општинске управе у Пријепољу, Ханка Хајдаревић, коју је Општинско веће у том месту сменило 29. септембра 2016. године, незаконито је уклоњена са те дужности. Тако је најпре, по Ханкиној тужби, пресудио Основни суд у Пријепољу, марта прошле године, а ових дана исту одлуку потврдио и Апелациони суд у Крагујевцу, већајући по жалби Општине.
Пожега - Славиша Јовановић из села Мала Јежевица код Пожеге преживео је јуче тежак дан. Сахранио је мајку Радмилу (1962) али мало је фалило да уместо ње сахрани баку из суседног села. Наиме, када је отишао по тело покојнице у капелу која се налази у кругу пожешке болнице, њему су у кoвчегу предали другу особу. ,,Случајно сам погледао када је погребник дошао аутом и било ми је сумњиво. Посумњао сам да то није моја мајка, међутим радник у капели ме је убеђивао да је то она само се променила. Позвао сам сестру која је такође казала да то није наша мајка. Када смо скинули покров било је то тело старије жене и остали смо у шоку. Тражили смо мајку али је ту није било па сам позвао полицију. Испоставило се да су заменили тела. Моју мајку су већ отерали да сахране у Бакионичко гробље на другој страни Пожеге. Верујте кад нисам јуче умро нећу никад. Срећом стигли смо на време јер су већ хтели да је спусте у раку,“ казао је син покојнице за РИНУ.
Процес приватизације локалних и регионалних медија који је у различитим, углавном неуспешним модалитетима, трајао више од једне деценије завршен је током 2015. године. За то време угашен је значајан број локалних и регионалних медија, пре свега електронских а јавност у тим срединама остала је без основних информативних садржаја”, каже се у издвојеном мишљењу чланице Радне групе за доношење нове медисјке Стратегије Драгане Чабаркапе. У анексу које се налази у склопу нацрта Стратегије на сајту Владе Србије, а у којем је председница Синдиката новинара Србије издвојила мишљење, наводи се: „Држава је задржала удео у оснивачком капиталу издавача медија „Политика” а.д. и компанија „Новости” а.д. Ове компаније се не финансирају из буџета, већ у потпуности послују на тржишту. Остало је отворено питање статуса ових медија, имајући у виду њихов друштвени значај у земљи као и традицију. Значај и одговорност Танјуга за заштиту јавног интереса није добро процењен у претходном периоду, посебно имајући у виду велики утицај националне новинске агенције на квалитет медијског сектора уопште, као и њен међународни углед . Излазак државе из медија предвиђен претходном медијском стратегијом био је планиран уз формирање шест регионалних јавних сервиса како би се очувао јавни интерес у области информисања на локалном нивоу. Ова одредба није ушла у сет медијских закона усвојених 2014. године. Последица је очигледна неравнотежа између појединих делова Републике Србије, када је реч о остваривању јавног интереса у области јавног информисања. Известан број локалних заједница доведен је у ситуацију да уопште нема електронски приступ важним информацијама од локалног значаја, чиме је, додатно, озбиљно доведен у питање читав концепт приватизације. Према подацима Синдиката новинара Србије из приватизованих медија отишло је на основу социјалног програма или добило отказ више од 1300 новинара и медијских радника што се негативно одразило на квалитет медијских садржаја и информисање на локалном нивоу. Многи индикатори указују да је јавни интерес у великој мери подређен интересима нових власника. У друштвима стабилне демократије локални и регионални медији опстају и јачају упркос савременим изазовима који долазе из сфере политике, бизниса или технологије. Искуства из Европе показују колико је за јавно информисање важно постојање регионалних и локалних јавних сервиса: Аустрија има 9 регионалних радио и ТВ станица, Немачка 11 регионалних емитера (радио и ТВ) Велика Британија 11 регионалних радио и ТВ станица. У Данској је основано 8 регионалних ТВ станица и 11 регионалних радио станица. Шведска има 19 регионалних ТВ станица и 26 радио станица, Норвешка 11 регионалних телевизија и 13 радио станица. Финансирање се реализује кроз претплату и приходом од реклама Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије - Изменама Закона о јавном информисању и медијима омогућити успостављање јавно-приватног партнерства у медијима; - донети регулативу за дневне листове Политика и Вечерње новости; - донети регулативу за рад Танјуга; - изменом медијских закона омогућити формирање регионалних и локалних јавних сервиса што ће значајно допринети производњи квалитетнијих медијских садржаја и бољем информисању на локалном нивоу. - законом обезбедити из буџета локалних заједница 2% за финансирање медија и то: а) 1% за локалне и регионалне јавне сервисе ; б) 1 % за пројектно суфинансирање медијских садржаја.” Иначе, четири медијска удружења (УММР, ПРОУНС, ДНВ, КОМ-НЕТ) окупљени у Медијском савезу Србије подржавају овај став и биће тема јавне расправе, која ће се одржати у Нишу, Новом Саду, Београду, док је у Чачку заказана за 25. април у 12:00 часова. РИНА
Чачак/РИНА - Радник шабачког грађевинског предузећа које је подизвођач у радовима који се одвијају у новој индустријској зони у Прељини, теже је повређен када је пао са висие од неколико метара приликом извођења радова. Са тешким телесним повредама пребачен је у чачанску болницу."Ради се о политрауми, животно је угрожен.Повреде су опасне по живот, након хируршке интервенције задржан је на одељењу интензивнне неге, све је и даље неизвесно, витално је угрожен и борба за његов живот и даље траје", изјавила је за агенцију РИНА, ПР чачанске болнице др Биљана Кочовић. РИНА
Топола (РИНА) - Виноградари данас славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова. Обичај је да данас први пут после дуге зиме домаћини одлазе у своје винограде, орезују лозу и вином заливају чокот. Верује се да ће вино виновој лози повратити снагу после дуге и хладне зиме. Први дан резидбе не може почети без благослова свештеника који унакрст шкропи виноград. „Пре четири године, дошли смо у село Липовац и парцелу по парцелу куповали земљу. Подизали смо засаде винове лозе и достигли површину од осам хектара. Овде смо направили и модерну винарију капацитета 50.000 литара. Сорте су углавном француске, Каберне Совињон, Мерло, Шардоне али смо ипак сачували две аутохтоне домаће сорте Прокупац и Тамјанику. Планирамо да винограде проширимо до 15 хектара, јер је овде земља Богом дата за вино. Ја сам иначе по струци спортски менаџер, али уз свог оца заволео сам овај посао и планирам да се бавим виноградарством", каже за агенцију РИНА Никола Крговић, домаћин славе. Прослави Светог Трифуна у селу Липовац присуствовао је председник општине Топола Драган Живановић. Површине под виновом лозом из године у годину се шире а председник истиче да је је управо општина Топола у врху Србије по производњи вина. „Имамо највише винарија у Србији, јужно од Саве и Дунава, укупно осам, од тога је само три у Липовцу где се данас налазимо. Честитам винарима славу и нека буде ова 2019. година родна и са добрим ценама и са добрим вином. Наша вина су квалитетна, добри виноградари и надам се да ће их бити још више. У општини Топола има регистровано око 500 хектара винограда”, тврди Живановић. Иначе, село Липовац вековима је познато по узгоју винове лозе, скоро свако домаћинство гаји винову лозу. Пре пар година у селу су засаде под виновом лозом подигли и Ђоковићи, што је овај крај сврстало у сам врх виноградарства. РИНА
Чачак –Министарство здравља упутило је данас препоруку Министарству просвете да се у циљу смањења могућности преношења вируса грипа, школски распуст продужи за једну недељу. Ова препорука прослеђена је школским управама које у току дана треба да донесу одлуку о евентуалном продужењу распуста.
Чајетина - Председник општине Чајетина Милан Стаматовић донео је одлуку о прекиду образовно васпитног рада. ,,Предкида се образовно васпитни рад у свим основним школама ( „Димитрије Туцовић", Миливоје Боровић", „Саво Јовановић Сирогојно") и њиховим издвојеним одељењима и Угоститељско –туристичкој школи Чајетина на територији општине Чајетина у периоду од пет радних дана и то од 18. фебруара до 22. фебруара из разлога што је пријављена епидемија грипа, а да би се спречило повећање броја оболелих међу децом, ученицима и запосленима у образовно васпитним установама”, рекао је Стаматовић. Регионална информативно новинска агенција – РИНА
Чачак (РИНА) - У фабрици аутомобилских делова „Форверк” коју је немачка компанија из Вупертала подигла у Прељини, почела је пробна производња на једном броју најсавременијих ЦНЦ машина. Први пробни део који је на њима урађен јесте, стручно названо, „силен блок” који се тренутно испитује у једном погону и када буде почела серијска производња испоручиваће се као део за аутомобиле фабрике „Фолксваген”.Ненад Меденица, генерални директор „Форверка” у Прељини саопштио је да је у првом тренутку, после обуке у Немачкој, овде посао добило 15 младих радника, потеклих из Чачка али и Горњег Милановца и Крагујевца. „Људе ћемо примати онако како се посао буде развијао, а план је да овде, кроз пет година, буде упослено 1.000 радника”, казао је Меденица. Он је напоменуо да је већ изграђен основни пословни простор у величини од 40.000 м2 и да цео овај индустријски погон обухвата три фирме: „Форверк драјтек”, „Форверк аутотек” док је трећа фирма у саставу „Форверка” али носи назив „Елдизи”. Овде ће се израђивати аутомобилски делови за Фолксваген, БМВ, Мерцедес, Форд и Бентли и то од пластике, метала и гуме. „Реч је о најсавременијој технологији и опреми. Рецимо у `Елдизију`, где ће се обрађивати гума, само једна линија биће дуга 180 метара”, истакао је Меденица. Посету новом чачанском гиганту јутрос је организовала Градска управа у Чачку на челу са градоначелником Милуном Тодоровићем. Он је изразио изузетно задовољство што послови на овој инвестицији која ће вредети чак 50 милиона евра иду добрим током.„Видимо да је под кровом, свих 40.000 квадрата хала само шест месеци после полагања камена темељца а то је било 25. јула прошле године у моменту када се овде налазило подбарно земљиште или језеро. Радови добро напредују надам се да ће све бити завршено у року од 11 месеци да ћемо у јуну присуствовати свечаном отварању.” Тодоровић је напоменуо да једна од великих ствари у овој инвестициј јесте чињеница да ће многи млади људи стећи запослење и додао:„Хвала Влади Србије што нам је помогла да дођемо до овог изузетног посла и ја знам да нисам први оји је имао визију да подигнемо овакву фабрику. На овом истом месту 2001. године био је постављен камен темељац за фабрику дувана а 2004. за фабрику чоколаде али ништа од тога није било. Сад ће видимо овде наши млади суграђани израђивати ауто делове за најпознатије фабрике на свету.” РИНА
Удружење медија и медијских радника сматра да понуђени документ Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији јесте испод очекиване висине по свим важним мерилима каква заслужује јавност ове државе. Она би, по нашој оцени, била само прескок из једног експеримента у други, веома сличан, а мислимо да је очигледно шта је циљ таквог поступка: жеља да се неко на брзину докопа муком стицаног народног иметка. Дакле, ова Стратегија не испуњава основно мерило: да збиља буде стратегија. Ово је само збирка разних маневара да се народно богатство, као и претходном стратегијом, утрпа у незаслужене шаке, и опет би многи новинари, сниматељи, уредници, као и прошлог пута, остали без хлеба. Јер, ако је реч о стратегији, она се пише језгровито и, што би народ рекао, кратко, јасно и на многаја љета. Овде ништа не можете да ухватите ни за рог ни за реп, осим бескрајног низа разноразних туђица које народ ове наше постојбине никад није користио, а ако буде среће и неће употрабљавати којекакве имплементације, евалуације и сличне глупости. Друго неиспуњено мерило јесте, дакле, језик којим је документ писан а требало би да буде нешто најчистије и најјасније што се износи пред јавност Србије, од стране људи који се баве јавном речју и од ње живе. Овде не постоји, затим, ни зрно од онога што се у нашем појмовнику назива стратегијом. А то би требало да буде, укратко, замишљена тачка до које друштво жели стићи, уз назнаке пута којим се до ње иде. Читав текст, наиме, врви од заклињања у европске вредности и законе тражишта, али се на страни 14 наводи: „Тржиште оглашавања карактерише то да највећи део новца одлази на телевизије, и то оне са националном фреквенцијом. Ово тржиште карактерише и велика концентрација преференција медијске публике (слушаност, гледаност, читаност) код четири највећа издавача у свакој категорији, па тако четири највећа емитера имају заједно удео од 62% у укупној гледаности, четири највећа радио емитера имају удео у слушаности преко 51%, а четири највећа издавача штампаних медија имају удео у читаности преко 63%. Иако тржиште дигиталних медија бележи константан и стабилан раст, новац оглашивача завршава тамо где је измерено да је највећа публика. Тако се за одређивање медијског потенцијала медија користе комерцијална мерења у којима не учествују сви медији. У таквом амбијенту локални и регионални медији губе трку са онима који имају национално покривање и који су увек обухваћени мерењима. Тачније чак 89% удела у оглашавању на телевизији припада телевизијским станицама са националном покривеношћу. Остатак средстава од оглашавања су између себе поделили страни програми који се дистрибуирају путем кабловског система. Подаци показују да се од 15 највећих комерцијалних оглашивача у Србији ниједан не оглашава на локалним, па чак ни на регионалним станицама.” Овде долази сасвим обично питање: како творци стратегије замишљају да огласе, дакле и приходе, пребаце са најјачих на најслабије медије? Законима тржишта? Тешко, никако. Једино неком уредбом уколико се неког дана домогну државне власти. Ред по ред и стигосмо до главног дела целе мутљавине. Најпре главе пет: МЕРЕ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ОПШТЕГ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА И КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ УЧИНКА НА НИВОУ ОПШТЕГ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА И МЕРА стр 44. Па даље, до одељка: Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије. Стр 50. „Окончати процес приватизације издавача у јавном власништву, у циљу успостављања једнаке тржишне позиције медија и спречавања непримереног утицаја на уређивачку политику, а нарочито: - сачинити и спровести план потпуног изласка државе из власништва у привредним друштвима Политика АД (издавач дневног листа “Политика”) и привредног друштва Новинско-издавачко друштво Компанија Новости АД (издавача дневног листа Вечерње новости), - без одлагања поднети регистрациону пријаву за брисање ЈП Новинска агенција Танјуг из регистра привредних друштава, односно регистрациону пријаву за брисање медија који послују под тим јавним предузећем из Регистра медија..” стр 51. Чије уши вире иза ове приче? Па, уши оних који би омасте брке у правитизацији једне „Политике” која излази 115 година, дакле, две деценије пре него што се у нашој Србији огласио први радио и пола века уочи појаве првог телевизијског сигнала. Писци стратегије би да то претворе у плен, разуме се под маском тржишта, иако је више него јасно да је реч о културно – историјском добру Србије. Тако би нови власник, који је рецимо трговао камионима или се обогатио неким другим послом, добити на располагање, уз право да наплаћује услуге, вековни труд новинара ове куће која је из дана у дан пратила национална збивања и повест. Хоћете ли да вам се стави на увид шта је „Политика” извештавала из Балканских ратова? Може, али најпре уплатите толико и толико на рачун новог газде. Слична је ствар са Телеграфском агенцијом Нове Југославије, драгоценим материјалом од државног значаја, у слову, звуку и слици, и са Вечерњим новостима које су у рукама читалаца широм Балкана дуже од шест деценија. Којим би се то мерилима уредило коришћење архива ових кућа? Па, по закону тржишта, предлажу творци нове Стратегије. А где то има? Па нигде. Нигде, такође, они који су се потписали испод овог нацрта не предлажу, пошто је реч о Стратегији, шта би се могло догодити једног дана кад неки богаташ, рецимо са Кајманских острва, купи већински пакет „Политике” или „Танјуга”, те почне да штампа и емитује шта му је воља: каква Србија, какви бакрачи? У завршном осврту на овај Нацрт, Удружење медија и медијских радника користи два става истакнути људи који се разумеју у ову област: „Ниједна држава се не извлачи из медија, она само остаје у медијима онако како мисли да је стратешки важно да остане. Ни Америка се није извукла из медија. То је погрешна тема. Ја сам покушао са колегама да истакнем нову тему која је актуелна у Европи, а то је јавно приватно партнерство” (Станко Црнобрња). Или: „Та врста бриге коју показује по питању брисања Танјуга из Регистра АПР - а не чуди када долази из медија, пре свега конкурентских, односно заинтересованих за нестанак Танјуга, али би удружење новинара по природи ствари требало, ваљда, да се интересује и залаже за опстанак и трајање медија, а не за њихово брисање”. (Бранка Ђукић). Одсудна битка за будћност медија и медијске сцене Нема сумње: предстоје тешки дани у којима морамо пружити отпор писцима стратегије јер би она коначно саломила кичму преживелима и ишчупала медијско срце нације. Зашто? То знају само они који су је писали, и првог пута и сада. Они, који су већ направили први корак 2014. кад је више од 1.000 медијских посленика освануло на улицама па се и данас потуцају по трафикама и малињацима. Са оваквом стратегијом очекује нас још један суноврат и талас медисјких радника у безнађу. Због тога морамо бити мудри и упорни. Не можемо прихватити колективно самоубиство, ма ко га наметао. Једном су нас заскочили, и сви добро памтимо ту 2008. када су преко ноћи под окриљем истих медиских душебрижника и писаца нестајале телевизије,новине,радио станице и њихова имовина у ђеповима тапкароша, шверцера, пекара ...Многи још увек памте сат на сајту НУНСа који је одбројавао последнје месеце дане сате и минуте до такве приватизације. На сви срећу има преживелих, али на несрећу клатно тог сата поново су исти покренули.. Исти људи кроје судбину пети пут, до када више? Зашто их Влада подржава? Кога представљају? У овој борби очекујемо подршку још најмање 3 велика удружења (ПРОУНС, ДНВ,КОМ-НЕТ) окупљена у Медијском савезу Србије као и Синдикат новинара Србије (СИНОС) са којима нас спаја брига за нормалну медијску сцену и положај посленика јавне речи. Преко пута себе имаћете исте људе који су доносили катастрофалне медијске стратегије(2011,2014) исти ти су учествовали у писању медијских закона на које су касније највише кукали, и исти ти Обрадовићи,Грухоњићи,Гаши, Далиле,Марковићи сада би да нам забраве три највеће медијске куће и предају их лакерима. Очекујемо од Владе Србије да престане да их фаворизује и да провери кога они представљају! Расправа о нацрту нове Стратегије одржаће се у Нишу, Новом Саду, Чачку (25. фебруара у 12 сати) и завршна у Београду. Удружење медија и медијских радника председник Гвозден Николић
Лучани - Поводом старта пролећног дела сезоне, ФК ,,Младост” у Супер лиги Србије. шеф стручног штаба плаво – белих Ненад Миловановић и капитен Иван Милошевић данас су у разговору са новинарима резимирали стање у клубу након припрема у Анталији. “У Анталији смо били три недеље и осим повреде Одите веома сам задовољан како су протекле”, казао је Миловановић и додао да су на самом почетку њиховог боравка у Турској имали пех са веома лошим временом. “Првих 7 – 8 дана је било баш лоше време, па због тога нисмо могли да одиграмо планиране две утакмице, али смо све време тренирали. Након тога одиграли смо пет јаких утакмица са две руске и две украјинске екипе а последњу утакмицу са Астаном који је учесник Лиге шампиона и Лиге Европе. Ове утакмице су нам биле мерило, да ако имамо амбицију за више, да се не лажемо, боље да видимо који су нам проблеми на припремама и то на време да решавамо”, истиче шеф стручног штаба.
Пријепоље - У месту Стругови између Пријепоља и Бродарева јутрос око 6 сати пронађено је беживотно тело особе старе око 50 година, сазнаје агенција РИНА. Особа је била прекривена ћебетом на задњем седишту аутомобила, а преме незваничним сазнањима на том месту пронашао га је таксиста. Сумња се да се ради о ,,слаткој смрти“ односно да је смрт наступила у љубавном заносу, међутим прави узрок ће ипак показати обдукција. РИНА
Сјеница - У Сјеници од јутрос дува јак ветар који прави високе снежне наносе услед чега су путни правци или завејани или тешко проходни, рекао је за агенцију РИНА шеф службе за одржавање локалних путева у Сјеници Адем Мујовић.„Путеве чистимо у граду а по селима само по хитности. Иако је снег престао да пада пре пола сата, ветар нам не дозвољава да очистимо све путне правце. Десетак машина нам је на терену а имали смо и пар евакуација у Папићима, Камешници и Јевику”, рекао је Мујовић. РИНА
Ужице – У здравственом центру Ужице тренутно је хоспитализовано 54 пацијента, шест пацијената је на интензивној нези и животно су угрожени”, рекла је за агенцију РИНА Данијела Васиљевић, ПР ужичке болнице.
Primajte najnovije vesti direktno na email
